Kada je reč o trendovima u ishrani, proteini trenutno dominiraju. A ovaj trend bi mogao da potraje – i to s dobrim razlogom, kaže Džoan Saldž Blejk.
Ako ste u poslednje vreme bili u supermarketu, verovatno ste primetili zanimljivu promenu. Žitarice za doručak, nekada namenjene uglavnom deci, sada se reklamiraju kao „prepune proteina“, piše Boston University. U frižiderima pored kasa, gde su nekada bili sokovi i grickalice za impulsivnu kupovinu, danas se nalaze proteinski napici. Čak ni rafovi sa grickalicama nisu ostali pošteđeni – pojavili su se „proteinski čipsevi“.
Pod svetlima supermarketa proteini su postali glavna tema.
„Uvek je nešto u centru pažnje“, kaže Džoan Saldž Blejk, klinička profesorka ishrane na Univerzitetu u Bostonu, navikla na stalne promene prehrambenih trendova.
„Prvo su svi brojali kalorije. Zatim je bio popularan režim sa malo ugljenih hidrata, pa ishrana bez dodatog šećera. Uvek postoji neki trend koji privuče pažnju ljudi.“
Ipak, za razliku od mnogih prethodnih trendova, smatra da bi ovaj mogao da ostane.
Zašto su proteini toliko važni?
Proteini su jedan od osnovnih makronutrijenata i predstavljaju ključni gradivni element organizma. Nalaze se u mišićima, kostima, koži, kosi i gotovo svim drugim tkivima.
Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, proteini su neophodni za većinu procesa u ćelijama i imaju ključnu ulogu u građi, funkciji i regulaciji tkiva i organa.
Kome su suplementi zaista potrebni?
“Suplementi su opravdani samo kada ishrana ne može da pokrije dnevne potrebe za proteinima. To se najčešće dešava kod sportista sa intenzivnim treninzima (potrebe 1.6-2.2 g proteina po kg težine) i aktivnih rekreativaca (potrebe 1.2-1.6 g po kg težine), osoba u oporavku, starijih lica ili pacijenata koji gube mišićnu masu, vegana i vegetarijanaca koji teže unose sve esencijalne aminokiseline“, kazala je za Forbes nutricionistkinja Dubravka Tišma.
Proteini su oduvek bili važan deo uravnotežene ishrane, ali njihova popularnost poslednjih godina dodatno je porasla. Saldž Blejk smatra da se to poklopilo sa pojavom lekova za mršavljenje.
Nekada su povećan unos proteina uglavnom praktikovali bodibilderi, ali danas je on posebno važan i za milione ljudi koji koriste lekove sa semaglutidom za mršavljenje. Ti lekovi značajno smanjuju apetit i često izazivaju mučninu, zbog čega obroci postaju manje privlačni.
„Ovo više nije samo prolazni trend. Danas zaista postoje grupe ljudi koje moraju da vode računa da unose dovoljno proteina i da ih ravnomerno rasporede tokom dana“, kaže ona.
Većina ljudi već unosi dovoljno proteina
Za većinu zdravih ljudi, međutim, unos proteina nije razlog za brigu.
Mnoge namirnice koje svakodnevno jedemo već sadrže proteine – meso, jaja, riba, mleko, jogurt, pasulj, tofu, pa čak i žitarice.
Dovoljan unos proteina pomaže obnovi mišića, ali i produžava osećaj sitosti nakon obroka.
Preporuka Nacionalne akademije medicine jeste da odrasli unose najmanje 0,8 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno.
To znači da osobi teškoj oko 64 kilograma treba približno 50 grama proteina dnevno, dok je osobi od oko 91 kilogram potrebno oko 70 grama.
Problem nastaje kada se pretera
Kako upozorava Saldž Blejk, problem nastaje kada fokus na proteinima potisne ostale važne delove zdrave ishrane.
„Pogledajmo dijetu zasnovanu isključivo na mesu. To je režim koji se gotovo u potpunosti oslanja na životinjske proteine. Bilo je slučajeva da ljudi jedu samo meso i razviju skorbut jer uopšte ne unose voće i povrće. To jeste ekstreman primer, ali se dešava.“
Na kraju, najbolji savet o ishrani ostaje isti kao i godinama.
„Jedite raznovrsnu hranu, uključujući dosta voća i povrća“, kaže Saldž Blejk.
Drugim rečima, nije potrebno juriti za svakim novim „proteinskim“ proizvodom na policama supermarketa.
