Umesto da sprečava poreski kriminal, ima indicija da je Poreska uprava postala deo mreže za izvlačenje novca iz budžeta, a njegovi tokovi upućuju na organizovani kriminal, ne samo korupciju, piše Radar.
Kineske kompanije, njihovi podizvođači i dobavljači angažovani na rekonstrukciji pruge na deonicama Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Kelebija, dobili su od 2020. do 2025. oko 150 miliona evra povraćaja PDV-a, otkriva Radar.
Podaci za šest kompanija otkrivaju fiktivne fakture, izvlačenje gotovine i nezakonite povraćaje koje je Poreska uprava odobravala i posle kontrola.
U periodu od 2020. do 2025. ogranku kompanije CRIC u Beogradu vraćeno je 7,5 milijardi dinara PDV-a. Uz to, njenim kineskim podizvođačima, ograncima CRSC-a vraćena je 1,1 milijarda, “CRCEB Serbia” 545 miliona i “Šandong Lućao Serbia” grupi 3,04 milijarde.
Ogranku CCECC Balkan, zaduženom za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, vraćene su 4,3 milijarde dinara PDV-a, a Ingrap-Omniju, jednom od njegovih većih dobavljača, 1,14 milijardi.
Ukupno je, dakle, pobrojanim kompanijama u tom periodu vraćeno 17,6 milijardi dinara ili oko 150 miliona evra.
Postoji sumnja da je značajan deo tog novca isplaćen bez zakonitog osnova, kao i da iza tih isplata stoji organizovana kriminalna grupa koja značajno precenjuje radove i izdaje fiktivne fakture i čime ulazi u radnje nezakonitog povraćaja PDV-a, poreske utaje i pranja novca, piše taj portal.
Kako je Radar ranije pisao, preko mreže od najmanje 21 dobavljača kineskog CCECC-a angažovanog na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, iz zakonitih tokova izvučeno je više od sedam miliona evra.
Suština opisane šeme nije samo u prebacivanju novca sa jednog računa na drugi, već u tome da se tim isplatama, pomoću fiktivnih faktura, obezbedi privid zakonitog poslovnog opravdanja. Dobavljač fakturiše robu, usluge ili radove koji nisu stvarno isporučeni, a naručilac plaćanje evidentira kao redovan poslovni trošak.
Takva faktura omogućava dve poreske zloupotrebe.
Prvo, knjiženjem nepostojećeg troška smanjuje se iskazana dobit, a time i porez koji bi trebalo platiti.
Drugo, PDV iskazan na fiktivnoj fakturi koristi se za neosnovano umanjenje sopstvene obaveze za PDV ili za traženje povraćaja iz budžeta. U prvom slučaju država ostaje bez dela pripadajućeg poreskog prihoda, dok se u slučaju neosnovanog povraćaja novac neposredno isplaćuje iz budžeta.
Kada uplata stigne na račun firme koja je izdala fiktivnu fakturu, sledi druga faza.
Novac se podiže u gotovini i, uz zadržavanje provizije, vraća organizatoru šeme ili se dalje preusmerava preko drugih firmi i lica.
Treći model je da mala firma podigne novac od naplaćene fakture, a da vlasnik ili treće fizičko lice otvori nalog u kripto‑menjačnici, prođe osnovnu verifikaciju i uplati taj novac. Za taj iznos zatim kupuje kriptovalutu, najčešće teter, zbog relativne stabilnosti njegove vrednosti.
U takvoj mreži ponavljaju se firme kratke poslovne istorije, bez zaposlenih ili sa jednim zaposlenim, koje ostvaruju nesrazmerno veliki promet. Česte su promene vlasnika, direktora i sedišta, izostanak finansijskih izveštaja, blokade računa, oduzimanje poreskog identifikacionog broja i prinudno gašenje. Veći broj takvih društava omogućava raspodelu prometa i zamenu blokirane firme novom.
Fiktivne fakture omogućavaju dve poreske zloupotrebe. Knjiženjem nepostojećeg troška smanjuje se iskazana dobit, a time i porez koji bi neka firma trebalo da plati, a koriste se i za neosnovano umanjenje sopstvenog PDV-a ili za njegov nezakonit povraćaj iz budžeta.
Ceo tekst čitajte na sajtu Radara.
