Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da odbacuje kao neutemeljene navode iz Izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva, koji je sastavila Komisija za nadzor tog tužilaštva. VJT tvrdi da je sam sastav Komisije bio promenljiv i upitan iz više razloga, zbog čega je, kako se ocenjuje, ostalo nejasno i kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole.
Prvi izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva objavljen je danas. Kako je utvrđeno, postoje osnovi sumnje da je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović kršio zakon i zloupotrebljavao ovlašćenja, pa će Izveštaj biti dostavljen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal kako bi preduzelo gonjenje.
“Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski, uspostavlja paratužilački sistem”, ocenila je Komisija.
VJT je reagovao saopštenjem objavljenom na svom sajtu, u kom navodi da je otvoreno pitanje da li je izveštaj Komisije uperen na ispitivanje zakonitosti, delotvornisti i jednoobraznosti u postupanju, ili je zapravo iskorišćen kao sredstvo za obračun Vrhovnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva sa glavnim javnim tužiocem Nenadom Stefanovićem i određenim javnim tužiocima VJT u Beogradu.
“Takođe, najoštrije osuđujemo objavljivanje detalja izveštaja u javnosti pre nego što je isti dostavljen VJT-u u Beogradu, jer se time narušava poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva bez ikakvih dokaza o bilo kakvim nepravilnostima u radu”, poručuje se u saopštenju.
VJT u Beogradu dodaje i da će se detaljno izjasniti o konkretnim navodima Izveštaja nakon svestrane analize istog.
”Naime, Opšte obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca (…) doneto je na osnovu člana 16. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, kojim je propisano da Vrhovni javni tužilac izdaje opšte obavezno uputstvo za postupanje svakog nosioca javnotužilačke funkcije radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju”, navodi se u saopštenju.
U Opšte obaveznom uputstvu, kako se navodi u saopštenju beogradskog VJT-a, navedeno je da se nadzor sprovodi “radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju svih nosilaca javnotužilačke funkcije, u cilju praćenja i usmeravanja rada javnih tužilaštava i nadzora nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava, shodno članu 31 tačka 3 Zakona o javnom tužilaštvu”.
Prema oceni VJT-a u Beogradu ocenjuju da je ono što prvo upada u oči navod iz uputstva da “omoguće uvid u svaki predmet tog tužilaštva na zahtev člana Komisije, koji će biti opisno ili na drugi način inividualizovan”.
“Ovakvo ovlašćenje Komisije je u najmanju ruku neobično, odnosno upitno, ukoliko govorimo upravo o ovlašćenjima Vrhovnog javnog tužilaštva iz člana 31 tačka 3 Zakona o javnom tužilaštvu”, ocenjuju iz Višeg javnog tužilaštva.
“Nepoznanica koji je sastav i mandat Komisije”
U saopštenju se navodi i da je u prostorije VJT-a pristupila Komisija formirana rešenjem Vrhovnog javnog tužioca od 27. oktobra 2026. godine, a da niko od ovlašćenih lica ispred VJT-a u Beogradu nije imao uvid u to rešenje.
“Samim tim je ostalo nepoznato ko čini Komisiju (jer onda govorimo o kolektivnom telu za nadzor) ili članovi Komisije postupaju samostalno prilikom nadzora (što zapravo znači da i nije u pitanju komisija u formalnom smislu te reči)”, navodi beogradski VJT.
Komisija je, prema saopštenju beogradskog VJT-a, svakoga dana dolazila u nešto izmenjenom ili potpuno drugačijem sastavu, tako da je, prema oceni ovog tužilaštva, “ostalo nejasno kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole od strane Komisije i da li se, pored formalnog naziva, uopšte radi o Komisiji ili pojedinačnim javnim tužiocima Vrhovnog javnog tužilaštva koji samostalno vrše kontrolu određenih predmeta.”
VJT stoga ocenjuje da je ostala nepoznanica koji je sastav i mandat Komisije. “Samim tim, Više javno tužilaštvo u Beogradu nije imalo uvid, niti je poznato da li postoji neki pravilnik o radu komisije, obaveza nekakvog kvoruma za rad, bliža ovlašćenja članova komisije itd”, poručuje se u saopštenju.
“VJT je u svemu poštovalo Opšte obavezno uputstvo”
Dodaje se i da su pored svega navedenog, članovima Komisije u skladu sa Opštim obaveznim upustvom, obezbeđeni svi uslovi za nesmetan rad, naročito posebna prostorija i uvid u svaki predmet koji su tražili.
“Odnosno, Više javno tužilaštvo u Beogradu je od početka rada Komisije u svemu poštovalo Opšte obavezno uputstvo O br.8/26 od 27.10.2026. godine, ujedno poštujući i hijerarhijska ovlašćenja, kao i Etički kodeks javnih tužilaca”, naglašava se u saopštenju.
Podseća se i da je na samom početku rada Komisije, kao prvi problem iskrslo pitanje postupanja u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka, “odnosno neophodnosti da članovi Komisije koji treba da ostvare uvid u predmete označene oznakom tajnosti poseduju odgovarajući sertifikat, budući da veći broj članova ovakav sertifikat ne poseduje, ili na traženje ovlašćenog lica (rukovalaca tajnim podacima u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu) nisu omogućili uvid u isti”.
VJT navodi da je ovo bitno istaći, jer se na ovaj način, kako se ocenjuje, mogao kompromitovati ne samo rad Komisije, već je, kako to vidi VJT, ozbiljno dovedeno u pitanje postupanje u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka i od strane zaposlenih u ovom tužilaštvu.
VJT kritikuje javne nastupe tužioca Stamenkovića
”U pomenutom reagovanju istaknuta je i činjenica da je dana 02.11.2026. godine član navedene Komisije javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković je, u sred rada Komisije, gostovao na televiziji Insajder, u emisiji novinara Jugoslava Ćosića, gde je imao javni nastup koji je potpuno bio u suprotnosti sa odredbom člana 7 već pomenutog Etičkog kodeksa javnih tužilaca i koji ozbiljno dovodi u pitanje motiv za nadzor, budući da je imenovani pored komentarisanja konkretnih predmeta koji su ujedno i predmet nadzora, na vrlo direktan način prejudicirao izveštaj”, navodi se u saopštenju VJT-a.
Podseća se da je Stamenković tom prilikom, na pitanje novinara kakav može ishod rada Komisije da se očekuje, kako to VJT u saopštenju parafrazira, naveo da postoje samo tri moguća ishoda: pokretanje disciplinskog posupka, podnošenje krivične prijave ili izdavanje obaveznog uputstva u pojedinom predmetu.
“Dakle, navedeni član Komisije nije naveo kao četvrtu mogućnost da se nepravilnosti uopšte ne nađu. Da stvar bude još gora, pojasnio je da je za krivično postupanje protiv nosilaca javnotužilačke funkcije nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pri čemu je nejasno da li su već predviđene konrektne pravne kvalifikacije “krivičnih dela” budući da, iako verujemo da je članu Komisije to poznato, nosioci pravosudnih funkcija mogu odgovarati krivično pred pravosudnim organima različitih, a naročito opšte nadležnosti”, navode iz VJT-a.
“Zloupotreba instituta u pravcu postizanja sasvim drugog cilja”
VJT u saopštenju optužuje Stamenkovića da je otvoreno favorizovao rad određenih javnih tužilaštava, “konkretno Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, pri čemu je u nekoliko navrata, unapred posredno dovodio u pitanje rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, prejudicirajući gore navedene moguće mere Komisije povodom pronađenih nepravilnosti”.
”Iz ovakvog stava i ovakvog javnog istupanja člana Komisije, te prejudiciranja ishoda nadzora, ali i sadržine izveštaja koji je potom usledio, proizlazi da je postupanje Komisije predstavljalo određenu vrstu ‘prikupljanja dokaza’ u cilju sprovođenja nekakve neformalne predistrage, odnosno u cilju pokretanja disciplinskih postupaka, odnosno da je Vrhovno javno tužilaštvo zloupotrebilo navedeni institut u pravcu postizanja sasvim drugog cilja”, ocenjuje VJT.
Više javno tužilaštvo u Beogradu na kraju poručuje da “ne može da dopusti sebi privilegiju da ostane nemo, kao najveće i po svojim nadležnostima najvažnije tužilaštvo u Republici Srbiji, koje pored Glavnog javnog tužioca, čini i 75 operativnih nosilaca javnotužilačke funkcije (neračunajući tužioce upućene u druga tužilaštva), koji svi zajedno i pored nepopunjene sistematizacije, pri datom obimu posla, u skladu sa zakonskim propisima i etičkim načelima, daju svoj maksimum u cilju savesnog i odgovornog obavljanja svoje javnotužilačke funkcije”.
