Biljana Plavšić, nekadašnja predsednica Republike Srpske koja je u Hagu osuđena za ratne zločine preminula je jutros u Beogradu u 96. godini, potvrđeno je Srni iz izvora bliskih porodici.
Sahrana bi trebalo da bude obavljena u Banjaluci, javlja Srna.
Plavšićeva je bila političar, univerzitetski profesor i doktor bioloških nauka, narodni poslanik u Skupštini Republike Srpske i srpski član Predsedništva nekadašnje SR BiH.
Biljana Plavšić se 10. januara 2001. godine dobrovoljno predala Haškom tribunalu pred kojim je 7. aprila 2000. optužena.
Osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora.
Biljana Plavšić je presudom Međunarodnog tribunala u Hagu osuđena na 11 godina zatvora zato što je, kako je obrazložio sud, učestvovala u progonu bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva u 37 opština. Podržavala je, kako se navedeno, kampanju etničkog razdvajanja koja je imala za posledicu smrt hiljada civila i proterivanje hiljada i hiljada ljudi iz opština u Bosni i Hercegovini u veoma brutalnim uslovima, time što je pozivala paravojne snage iz Srbije da pomognu snagama bosanskih Srba u ostvarivanju cilja razdvajanja etničkih grupa upotrebom sile.
Iz Haga je 26. juna 2003. prebačena u Švedsku na izdržavanje kazne u zatvoru u Hinseberju, odakle je puštena krajem oktobra 2009. godine u Beograd, nakon odsluženja dve trećine kazne.
U Beogradu je živela povučeno, bez političke aktivnosti. Bila je razvedena i nije imala dece.
Karijera
Bila je bivši dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, bivši fukcioner SDS-a i bivši predsednik Srpskog narodnog saveza (SNS).
Biljana Plavšić je rođena 7. jula 1930. godine u Tuzli, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a odrasla u Sarajevu. Diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je i doktorirala botaniku, oblast biljna virusologija. Specijalizaciju je završila u Americi kao Fulbrajtov stipendista.
Kao naučnik-istraživač boravila je na Virološkom institutu u Pragu, Kalifornijskom univerzitetu “Minesota”, u Londonu, Bariju, Tripoliju, NJu Delhiju.
Nakon studija bila je profesor i dekan na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu. Uoči raspada bivše Jugoslavije, napustila je univerzitetsku karijeru i ušla u politiku.
Na izborima 1990. godine izabrana je za člana kolektivnog Predsedništva BiH.
Istovremeno je bila i predsednik Savjeta za zaštitu ustavnog poretka BiH. Uoči izbijanja rata u BiH, aprila 1992. podnela je ostavku na obje funkcije i prešla u Predsedništvo Republike Srpske.
Iz Sarajeva, u kome je već počeo rat, izašla je 20. maja 1992. kao poslednji član užeg srpskog rukovodstva.
U Republici Srpskoj bila je jedan od dva potpredsednika, sve do 14. septembra 1996. kada je, pod pritiskom međunarodne zajednice, Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na nju.
Na izborima te godine izabrana je za predsednika Republike Srpske, a na sledećim predsjedničkim izborima 1998. pretrpela je poraz od kandidata Srpske radikalne stranke (SRS) Nikole Poplašena.
Iz SDS-a je isključena 20. jula 1997. godine. Mesec dana kasnije osnovala je stranku Srpski narodni savez (SNS) i 28. avgusta izabrana je za predsednika. Na Drugoj izbornoj skupštini 30. maja 1998. godine ponovo je izabrana za predsednika SNS-a.
Zbog poraza na lokalnim izborima u aprilu 2000, vanredna skupština SNS joj je 3. juna izglasala nepoverenje. Posle te odluke, ona je sa 105 delegata koji su je podržali nastavila delovanje pod izvornim imenom partije “Srpski narodni savez-Biljana Plavšić”.
Sredinom decembra 2000. godine Plavšićeva je iz zdravstvenih razloga podnela ostavku na funkciju poslanika u Skupštini Republike Srpske.
