Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za Fajnenšel tajms (FT) da planira da se posle prevremenih izbora koji će biti održani do početka decembra, vrati na mesto premijera i da se zalaže da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže Evropskoj uniji kao blok.
FT podseća da je Srbija kandidat za članstvo u EU od 2012, ali da je proces pristupanja u zastoju 13 godina, koliko je Aleksandar Vučić ključni politički arbitar na različitim državnim funkcijama.
List dodaje da se Vučić, koga protivnici optužuju da je korumpirani autokrata, suočava sa najvećim izazovom u svojoj političkoj karijeri od urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 2024, kada je poginulo 16 ljudi, što je pokrenulo više od 20 meseci antivladinih protesta.
Kako bi umirio kritičare, obećao je da će ove godine raspisati prevremene izbore, a prošlog meseca je najavio da će podneti ostavku na mesto predsednika Republike, funkciju koja je uglavnom ceremonijalna, ali sa koje je, zahvaljujući svom uticaju u vladajućoj stranci, ostvarivao političku moć.
Vučić je za FT rekao da namerava da ispuni to obećanje, pre nego što se, po svoj prilici, vrati na mesto premijera, koje je napustio pre deset godina.
“Najverovatnije ćemo prvo imati parlamentarne izbore, a zatim predsedničke… Parlamentarni izbori biće održani do početka decembra… Nema prostora za drugačije odluke”, rekao je Vučić.
Zapadni Balkan zajedno da uđe u EU
U intervjuu objavljenom danas u njuzleteru FT-a pod, naslovom “Veliki prasak”, Vučić je takođe pozvao Brisel da odustane od sve izraženijeg pristupa proširenju, zasnovanog na individualnim zaslugama, prema kojem su Crna Gora i Albanija trenutno vodeći kandidati, i da umesto toga primi zemlje Zapadnog Balkana zajedno.
“Šta želite da izgradite? Još čvršće granice između svih?”, upitao je.
“Ako svi uđemo zajedno… neće biti granica između Prištine, Beograda i svih ostalih… Potrebno je da region bude ujedinjen. Ne da postane nova zona sukoba između ljudi koji uđu u EU i onih koji su od toga još daleko”, dodao je.
FT navodi da ove izjave dolaze uoči današnjih sastanaka u Briselu na kojima Crna Gora i Albanija zatvaraju poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, a Ukrajina i Moldavija otvaraju po još jedan klaster.
Irski ministar za evropska pitanja Tomas Birn rekao je da je današnji napredak “signal svim zemljama kandidatima da će, ukoliko urade svoj deo posla, biti nagrađene”.
“Proces je stvaran… Crna Gora je prešla više od polovine pristupnog procesa… i nadamo se da će se ovaj zamah nastaviti”, dodao je Birn.
FT dodaje da pristupanje Srbije “već dugo koči dugotrajni spor sa njenom nekadašnjom pokrajinom Kosovom, kao i zabrinutost zbog vladavine prava i korupcije”.
Vučić je rekao da “vlada radi na zakonima protiv korupcije i svemu ostalom”.
EU stoji iza propasti Tramp hotela na mestu Generalštaba
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u danas objavljenom intervjuu za “Fajnenšel tajms” da se sudbina Naftne industrije Srbije (NIS) rešava u Vašingtonu, da Evropa ne želi američke investicije na Balkanu, a da je hotel pod brendom američkog predsednika Donalda Trampa u Beogradu postao kolateralna šteta tog sukoba, prenosi portal RT Balkan.
Vučić je izrazio uverenje da će mađarski MOL preuzeti 56 odsto udela u vlasništvu “Gaspromnjefta” u NIS, čime bi bio smanjen uticaj Moskve na energetski sektor Srbije i šireg regiona.
Govoreći o američkim sankcijama NIS, koje su uvedene upravo zbog ruskog vlasništva, a čija je primena do sada više puta odlagana, Vučić je rekao da su Beograd i Vašington dobili signal da bi se to uskoro moglo promeniti.
“Amerikanci i Rusi su nešto dogovorili među sobom”, kazao je on i dodao da je Srbija dobila “neku vrstu prijateljskog upozorenja” da izuzeće od sankcija možda neće biti ponovo produženo kada istekne krajem jula.
Dodao je i da veruje da konačno rešenje zavisi isključivo od Vašingtona, te da su “Amerikanci jedini koji mogu da reše sva pitanja”.
Predsednik Srbije ocenio je da je energetski sektor, za koji “Fajnenšel tajms” kaže da je decenijama bio pod “dominantnim ruskim uticajem”, najatraktivnija oblast za buduću saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
“Kroz energetski sektor Amerikanci mogu da ostvare stvarni uticaj u godinama i decenijama koje dolaze”, rekao je Vučić.
Kao projekte koji bi mogli da privuku američki kapital, izdvojio je planove za izgradnju više milijardi vredne hidroelektrane na Dunavu, velikog data centra na jugozapadu Srbije, kao i investicije u obnovljive izvore energije koji bi obezbeđivali njegovo funkcionisanje.
Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena i privlačenju američkih investicija.
“Amerikanci su pametni ljudi… Oni traže veći uticaj. Potrebno je da imamo odnose sa SAD i radujem se početku tog strateškog dijaloga”, kazao je Vučić.
Vučić je ocenio i da je velika razlika između prvog i drugog Trampovog mandata kada je reč o ekonomskoj saradnji, te dodao da je sadašnja administracija spremna da dovede investitore u Srbiju.
Osvrćući se na projekat izgradnje hotela pod brendom Donalda Trampa na mestu nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu, koji je trebalo da realizuje kompanija povezana sa Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, Vučić je naveo da je potcenio otpor Evropske unije većem američkom ekonomskom prisustvu u regionu.
“To je moj veliki neuspeh”, kazao je Vučić.
On je dodao i da je Evropska unija podržavala protivnike takvih investicija.
“Evropljani su veoma podržavali sve one koji su bili protiv takve vrste investicija. Odmah sam to prepoznao. Zato je Kušner stao, a i mi smo stali u ranoj fazi. U Albaniji je sve otišlo mnogo dalje i sada su u daleko većim problemima nego što smo mi bili”, naveo je Vučić.
Istakao je da je kasnije shvatio šta stoji iza takvog pristupa Brisela.
“Nisam shvatio koliko je Evropi važno da Amerikancima pokaže ko je pravi gazda na kontinentu. Evropska unija vodi računa o sopstvenim interesima. Zar stvarno mislite da bi bili oduševljeni kada bi američki investitori ovde preuzeli njihovo mesto?”, poručio je Vučić.
Beta, Fonet
