U gradovima širom Francuske danas je došlo do sukoba između policije i demonstranata, a na ulice su izašle desetine hiljada ljudi u okviru protesta izazvanih rastućim troškovima života i pogoršanjem javnih usluga koji su među najnasilnijim u toj zemlji u poslednjih nekoliko godina.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je do sredine popodneva uhapšeno oko 270 ljudi nakon nasilnih incidenata u kojima su učestvovale osobe sa kapuljačama, između ostalog u Parizu, Marseju na jugu, Renu na severozapadu, Tuluzu na jugozapadu i Anžeu na zapadu zemlje, prenosi Figaro.
Takve radnje uključuju pokušaje pljačke, sukobe sa snagama reda, paljenje gradskog mobilijara, kao i napade na institucije vlasti i medijske kuće, navodi se u saopštenju, u kojem se za nemire okrivljuje “ultralevica”.
U centru Pariza bilo je primetno veliko prisustvo policije, posebno u blizini znamenitosti kao što su Jelisejska polja i Trijumfalna kapija, koje su bile isključene iz ruta dveju odobrenih demonstracija. Demonstranti u fluorescentnim prslucima blokirali su ulice, što podseća na pokret Žuti prsluci koji je obeležio prethodni mandat predsednika Emanuela Makrona.
U Bordou, pola sata nakon početka demonstracija, policiji je stiglo pojačanje i pokušalo da rastera neke od demonstranata, a na barikadama i u uličnim žardinjerama pojavila se vatra i na lice mesta su izašle vatrogasne ekipe.
Nekoliko desetina demonstranata danas je nakratko ušlo u predvorje gradske skupštine u Marseju nakon što su nasilno otvorili vrata uzvikujući “Ovo je revolucija, zauzimamo Bastilju”, a policija je rasterala demonstrante i zauzela položaj ispred zgrade kako bi im onemogućila pristup.
Prethodno je napadnuta i policijska stanica u Marseju, na kojoj su razbijeni prozori, a u unutrašnjost su bačene dimne bombe.
Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza Kretaju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene, oronule školske zgrade.
Tokom narednih nedelja, protesti su radikalizovali i proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, praćeni masovnim blokadama i sukobima sa policijom.
Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta Žuti prsluci, a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.
Tanjug
