Da sam bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo 1998. godine, izjavila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave i funkcionerka SPS-a Snežana Paunović.
Ministarka Paunović, koja je rodom iz Peći, izjavila je u intervju koji je u nedelju emitovan na TV Kurir, da bi 1998. godine, da je bila na mestu tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, etnički očistila Kosovo.
“A sad, o našim nedostacima i o našoj gluposti: da sam bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo ’98. I ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam ikad u životu rekla”, rekla je Paunović.
Dodala je kako Albance ne bi “likvidirala onako kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju”.
“A, oni koji su se opredelili za terorističke akcije (da) budu likvidirani na način na koji se obično obračunavaju sa teroristima i danas, a kamoli u to vreme”, poručila je Paunović.
Dodala je, međutim, kako Milošević i SPS prema toj temi nikada nisu imali odnos koji ima ona.
“Iz mene danas, u zrelim godinama, govori i tuga, i bes, i razočarenje, i šta god hoćete. I olako mogu to da kažem, na kraju svih krajeva. Mnogo je lakše da ja to kažem nego da neko to uradi ’98. godine. Međutim, sudbina Slobodana Miloševića se ne bi suštinski promenila čak i da je uradio takvu stvar. Već su ga proglasili bili za koljača”, navela je ona.
to je taj kvalitetni sps kadar pic.twitter.com/oTS1U2bX5U
— Radomir Martin™ (@radomir_martin) July 11, 2026
Snežana Paunović je članica Socijalističke partije Srbije od 1992. godine, a potpredsednica od 2024. godine, navodi se u zvaničnoj biografiji. Na funkciju narodne poslanice prvi put je izabrana 2013. godine, a u dva mandata je obavljala funkciju potpredsednice Skupštine.
“Ne odričem se politike svoje stranke ni prava da analiziram”
Nakon negativnih reakcija u javnosti, ministarka se oglasila i saopštenjem navodeći da se ne odriče politike svoje stranke, strategija koje su bile izabrane za okolnosti oružane pobune – ali i njenog prava da govori o “greškama koje smo činili, kao ni da analiziram šta je, eventualno, moglo biti drugačije”.
Snežana Paunović je u saopštenju navela da želi da otkloni svaku sumnju sa svojim izjavama o podršci politici SPS-a devedesetih godina – te kako kaže, oko kojih je “različitim interpretacijama, napravljena propaganda i o meni i o samoj temi”.
Paunović je istakla da se ne odriče politike SPS-a, kao i to da je u pitanju stranka “koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu, stranka koja nije molila nikoga ni za šta da bi ostala uspravna i verna svojim idejama”.
“Ne odričem se ni strategija svoje stranke koje su bile izabrane za okolnosti oružane pobune na delu kuće koja se zove Srbija. Istovremeno, ne odričem se ni svog prava da govorim o greškama koje smo činili, kao ni da analiziram šta je, eventualno, moglo biti drugačije”, navodi se u saopštenju ministarke Paunović.
Kako dodaje, ona smatra da je “propaganda napravljena od njene izjave” povod za “dijalog sa svima koji imaju drugačiji stav” i koji smatraju da ona ne sme da iznese “pozitivan stav o politici SPS-a devedesetih godina”.
“Smem. I jesam. Jer sam socijalistkinja koja izgovara istinu koje se mnogi plaše i iznosi činjenice koje bi drugi želeli da poreknu”, navodi Paunović.
Miloševiću u Hagu suđeno za etničko čišćenje
Podsetimo, bivšem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću se pred Haškim tribunalom, sudilo i za ratne zločine na Kosovu.
Prema navodima iz optužnice Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Milošević je na Kosovu vodio zaveru čiji je cilj bio da se protera znatan deo stanovništva kosovskih Albanaca da bi se osigurala srpska kontrola nad ovom pokrajinom.
U optužnici se tvrdi da su snage pod njegovom kontrolom proterale oko 800.000 civila kosovskih Albanaca, ubile na stotine muškaraca, žena i dece kosovskih Albanaca, seksualno zlostavljale mnoge žene i uništile i opljačkale imovinu kosovskih Albanaca. Optužnica je tvrdila da su snage pod Miloševićevom kontrolom ove zločine na sistematski način počinile širom Kosova.
Suđenje Miloševiću nije završeno sudskom presudom pošto je bivši predsednik Srbije i SRJ u martu 2006. godine preminuo u pritvorskoj jedinici Tribunala, od posledica infarkta.
Na dugogodišnje zatvorske kazne zbog zločina na Kosovu osuđeni su, međutim, bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović (prvostepeno na 22 godine zatvora, pravosnažno na 18 godina zatvora), bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković (22 godine zatvora), bivši general armije Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić (15 godina zatvora), bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević (15 godina zatvora), bivši načelnik Štaba MUP-a Srbije na Kosovu general Sreten Lukić (prvostepeno na 22 godine zatvora, pravosnažno na 20).
Bivši predsednik Republike Srbije Milan Milutinović pravosnažno je oslobođen po svim tačkama optužnice.
