Doktorka Nihat Arif je lekarka opšte prakse specijalizovana za zdravlje žena, medicinska edukatorka i televizijska i radijska voditeljka.
Prema njenim rečima, letnji toplotni talasi mogu uticati na žene na drugačiji način, prenosi Express.
Objavljujući video na Instagramu, doktorka Arif je rekla:
“Da li ste ikada primetile da vam je mnogo gore na vrućini nego drugima i pomislile da samo preterujete? Moram da vam kažem da ne preterujete. Žensko telo se zapravo hladi drugačije, a to je poznato kao termoregulaciona razlika. Tek smo počeli ozbiljnije da proučavamo ovu pojavu, jer tela žena nikada nisu bila dovoljno istraživana, ali ono što znamo jeste da žene jače pogađaju letnji toplotni talasi.”
Lekarka je objasnila:
“Nije u pitanju samo način života, već biologija. Žene su podložnije uticaju toplotnih talasa zbog razlika u telesnoj masnoći, hormonima i načinu na koji regulišu telesnu temperaturu, pa zato počinjemo da se znojimo kasnije i manje nego muškarci. Da li ste to znale? Ja to nisam znala do skoro.”
Dodala je:
“Umesto da oslobađa toplotu, telo preusmerava krv ka koži, što može sniziti krvni pritisak, zbog čega osećate vrtoglavicu ili čak možete da se onesvestite. Za neke žene toplotni talas može predstavljati pravi test za kardiovaskularni sistem. Zbog toga bi toplotne talase trebalo shvatiti ozbiljnije, posebno zato što se očekuje da će ih zbog klimatskih promena biti sve više i da će trajati duže. Razlog je taj što istraživanja pokazuju da žene često počinju da se znoje tek pri višoj unutrašnjoj telesnoj temperaturi i proizvode manje znoja, zbog čega je hlađenje isparavanjem manje efikasno. Umesto da gubi toplotu znojenjem, organizam se više oslanja na preusmeravanje krvi ka koži.”
Na kraju videa doktorka Arif je rekla:
“To preusmeravanje krvi ka koži možda zvuči korisno, ali ono takođe dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem i kod osetljivijih žena može doprineti vrtoglavici, niskom krvnom pritisku i nesvestici. Samo razmislite o tome da se kardiovaskularnim problemima kod žena ionako retko posvećuje dovoljno pažnje, a kada se tome doda i veći procenat telesne masti u odnosu na muškarce, to dodatno masno tkivo deluje kao izolacija i odjednom toplota nema kuda da izađe.
Uz to dolaze i hormoni. Progesteron tokom druge polovine menstrualnog ciklusa može povisiti unutrašnju telesnu temperaturu, a nakon menopauze pad nivoa estrogena narušava funkciju krvnih sudova i protok krvi kroz kožu, zbog čega kontrola telesne temperature postaje manje stabilna. To je važno zato što je izlaganje visokim temperaturama povezano sa većim brojem kardiovaskularnih oboljenja i smrtnosti, a pregledi dosadašnjih istraživanja ukazuju da žene u pojedinim okolnostima mogu biti podložnije smrtnom ishodu usled kardiovaskularnih problema izazvanih vrućinom.
Zato je poruka jednostavna, i upravo zbog toga sam želela da govorim o ovoj temi. Tokom toplotnog talasa nemojte razmišljati samo o udobnosti, već i o hidrataciji, cirkulaciji i opterećenju srca. Ako ste u lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa, u perimenopauzi ili ste trudni, na vrućinu gledajte kao na kardiovaskularni stres test, odnosno kao na medicinski okidač.
Rashlađujte se i potražite lekarsku pomoć ako osećate vrtoglavicu, lupanje srca, druge srčane simptome ili neuobičajen umor. Nemojte to samo pripisati velikoj vrućini ili vremenskim prilikama. To je način na koji vam telo nešto poručuje. Poslušajte ga.”
Prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), veoma visoka telesna temperatura, ubrzan rad srca, ubrzano disanje ili otežano disanje mogu biti simptomi toplotnog udara.
Odmah pozovite hitnu pomoć ako vi ili neko drugi pokazuje znake toplotnog udara.
