April je mesec pun života i prirode koja buja, a zbog temperature, dužine obdanice i padavina odličan je da, ko želi, započne sa sopstvenom urbanom baštom.
To je i prilika da se umesto po pravilu preterano prskanog voća i povrća napravi nešto svojim rukama. Neprskano, a možda i organsko.
“Godinama sam mislila o tome da sadim svoje voće ili povrće, ali s obzirom da živim u soliteru bila sam ubeđena da je to nemoguće, a da su fotografije i videi o tome kako se gaji na terasi – više reklama nego stvarnost. Pogrešila sam”, kaže Nataša Nišević iz Beograda koja već drugu godinu gaji na terasi.
Kako kaže, krenula je sa paradajzom koji obožava, a ove godine se odvažila da pokuša sa jagodama i za sada joj ide dobro.
“Jedva čekam da svi u kući probamo naše jagode, a pogotovo dete, koje do sada nije jelo šumske ili neprskane jagode. Planirano da nastavimo, a sada razmišljam o lekovitom i začinskom bilju. Baštovanstvo je i lepo i korisno, pogotovo kada živimo okruženi betonom”, ističe Nataša za portal N1.
Za razliku od Nataše, Darko Blagojević, koji živi u predgrađu, svoju baštu je napravio na ničijoj zemlji u naselju, odnosno parčetu livade. Tamo gaji pretežno povrće.
“Jedinstven je osećaj kada uzgajate svoju hranu. Neopisiv. Tu je i momenat druženja sa komšijama, jer nas nekoliko ima baštice. Gajim voće i povrće i svake godine sve sam bolji”, priča nam Darko.
Terase, krovovi, zidovi…
Biljke se mogu gajiti na terasama, krovovima, uza zid… Mogu se gajti u saksijama različitih veličina, ali i malim kontejnerima koji su idealni za neke vrste biljaka zbog kapaciteta.
Potrebno je voditi računa da mesto za baštu bude na suncu najmanje šest sati dnevno i da nije izloženo jakim vetrovima. Tako npr. oni koji žive u košavskom području, ne bi trebalo da gaje biljke na istočnoj strani stana ili kuće ili da pripreme zaštitu dok vetar duva.
Kao i kod klasičnog baštovanstva, važan je izbor zemlje i đubriva. Bitno je da se koristi hranljiva i lagana zemlja sa dobrom drenažom viška voda. Nekim zahtevnijim biljkama potrebna je i dodatna prihrana.
Većina jestivih biljaka može da se uzgaja u kućnim uslovima, bilo da se radi o voćnom grmlju, povrću ili začinskim i lekovitim biljkama.
Najmanje zahtevni su spanać, luk, blitva
Najjedostavnije, odnosno najmanje zahtevni su spanać, zelena salata, mladi luk, blitva, rotkvice.
Spanać ima dve do tri “setve” u sezoni. Najbolje uspeva u dubljim saksijama. Potrebno je da ne bude direktno na suncu, a zemlja da bude vlažna.
Mladi luk, poput spanaća, najbolje uspeva u dubljim saksijama. Ne zahteva druge posebne uslove, ali je potrebno da ima sunca. Mladi luk spreman je za berbu već nakon 30 dana.
Još jedna biljka koju je najbolje gajiti u dubljim saksijama je blitva. Može se sejati od proleća do sredine juna, a za jesenju berbu, u avgustu i septembru. Može se brati od 50 do 60 dana posle setve.
Puzavice poput pasulja ili graška dobro uspevaju u kontejnerima, a slično je i sa paradajzom.
Šargarepa i krompir mogu biti dobar izbor za kontejnere, s tim da oboje treba da se posade u dublje kontejnere, oko pola metra dubine.
Građani su zainteresovani
Da su građani zainteresovani za uzgajanje biljaka pokazalo je i istraživanje studenata Šumarskog fakulteta u Beogradu. Oni su, svojevremeno u okviru projekta “Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada”, istraživali stavove građana tri beogradske opštine u vezi sa mogućnošću razvojа urbanih bašta u njihovim zajednicama.
Tada je više od polovine stanovnika beogradskih opština Palilula, Rakovica i Novi Beograd smatralo da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja, a njih 56 odsto je bilo zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru neke baštenske zajednice.
Urbana bašta ne zahteva ni dvorište ni veliko iskustvo – samo malo prostora, sunca i volje. U vreme dok investitorski urbanizam smanjuje zelene površine, urbane bašte nisu samo trend, već i stav i zahtev za drugačijim gradom. Osim toga neprocenjiv je osećaj nešto stvoriti, družiti se ili počastiti svoje najbliže nečim sasvim zdravim, a urbane bašte nude sve to.
