“Velika zabluda je da je zdravlje srca tema o kojoj treba učiti tek u srednjim godinama i baviti se njome u starosti. Zapravo, snažni temelji kardiovaskularnog zdravlja postavljaju se rano u životu, tokom detinjstva i adolescencije”, kaže dr Ali Rahimi, kardiolog iz organizacije Kaiser Permanente u Džordžiji.
Dr Rahimi u razgovoru za Parade objašnjava da ateroskleroza – postepeno nakupljanje masnih naslaga u arterijama – može početi već kod male dece i adolescenata.
“Nakupljanje plaka u arterijama je spor proces koji počinje u detinjstvu i napreduje tokom života, a kasnije može dovesti do bolesti srca. Navike koje stvorimo kao deca često zadržavamo i kao odrasli. Svaki zdrav izbor koji napravimo pomaže da se uspori stvaranje plaka u arterijama”, dodaje Dr Robert VandeKappelle, pedijatrijski kardiolog iz dečje bolnice Akron Children’s.
“Ključno je pomoći deci da nauče kako da sama donose pametne odluke o ishrani i fizičkoj aktivnosti, jer će im to omogućiti dobro zdravlje srca i organizma kada odrastu”, kaže dr Kristofer Knol, pedijatrijski kardiolog i medicinski direktor programa za transplantaciju srca u dečjoj bolnici Phoenix Children’s.
Imajući to na umu, “Parade” je pitao četiri kardiologa koju hranu nikada ne bi davali svojoj deci. Svi su dali potpuno isti odgovor.
Hrana koju kardiolozi izbegavaju da daju svojoj deci
Dr Ben Rinking, profesor pedijatrijske kardiologije na Univerzitetu Ajove, objašnjava da je deo učenja dece zdravom odnosu prema hrani izbegavanje etiketiranja hrane kao “dobre” ili “loše”.
“Različite vrste hrane imaju različite svrhe. Nekad hrane naše telo, a nekad nas povezuju sa tradicijom i ljudima koje volimo”, kaže dr Rinking.
Ostali kardiolozi su se složili s tim i naglasili da ne postoji jedna namirnica koju svojoj deci nikada ne bi dali. Međutim, postoji jedna vrsta hrane koju nastoje da izbegavaju u svakodnevnoj ishrani svoje dece: ultra-prerađena hrana.
“Visoko prerađenu hranu čiji su glavni sastojci šećer ili mast treba izbegavati kao redovan deo ishrane”, kaže dr Knol.
Dr VandeKappelle dodaje da je “najgora ultra-prerađena hrana poput viršli, pomfrita i sladoleda”. “Takva hrana često sadrži mnogo zasićenih masti, natrijuma i šećera, što tokom života može doprineti razvoju bolesti srca”, kaže.
Naučna studija iz 2024. godine, koja je obuhvatila 1.426 dece, pokazala je da su deca koja redovno jedu ultra-prerađenu hranu imala veći indeks telesne mase (BMI) i viši nivo LDL (“lošeg”) holesterola u poređenju sa decom koja je ne jedu često.
“Ova hrana je često osmišljena tako da bude veoma ukusna, ali sadrži mnogo dodatih šećera, rafinisanih ugljenih hidrata, soli i nezdravih masti, dok ima malo vlakana i hranljivih materija. Kada postane osnova naše ishrane, doprinosi povišenom holesterolu, visokom krvnom pritisku, insulinskoj rezistenciji i upalama u organizmu”, kaže dr Rinking.
Druge namirnice i pića koja kardiolozi izbegavaju da daju svojoj deci
Dr Knol preporučuje roditeljima da izbegavaju gazirane sokove, jer sadrže mnogo dodatog šećera. Konzumacija gaziranih pića (i običnih i dijetalnih) povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
“Tečni šećer zaobilazi normalne mehanizme sitosti, pa deca mogu da unesu ogromnu količinu kalorija a da se ne osećaju sito. Jedna limenka soka lako premašuje preporučeni dnevni unos šećera za dete. Taj nagli priliv šećera tera jetru da višak pretvara u mast, povećava nivo triglicerida u krvi i rizik od insulinske rezistencije i ranih bolesti srca”, kaže dr Rahimi.
Dr VandeKappelle i dr Rahimi takođe upozoravaju da mnogi roditelji nisu svesni koliko šećera sadrže voćni sokovi. Prilikom kupovine treba birati sokove koji su 100% voćni, bez dodatog šećera, veštačkih boja i visokofruktoznog kukuruznog sirupa.
Dr Rahimi napominje i da su mnoge pahuljice i jogurti namenjeni deci mnogo manje zdravi nego što roditelji misle.
“Neki jogurti koji se reklamiraju za decu sadrže gotovo isto šećera po gramu kao kugla sladoleda. Slično tome, mnoge integralne žitarice koje se predstavljaju kao zdrave za srce prekrivene su velikim količinama dodatog šećera”, kaže on.
Umesto da verujete marketinškim tvrdnjama, odvojite nekoliko sekundi da proverite nutritivnu deklaraciju i spisak sastojaka pre nego što proizvod stavite u korpu.
Izgradnja zdravih navika
Navike u ishrani koje se formiraju u detinjstvu mogu imati uticaj tokom celog života. To ne znači da deca nikada ne treba da jedu slatkiše ili ultra-prerađenu hranu. Ali znači da takvu hranu treba čuvati za posebne prilike, a ne jesti je svakodnevno.
“Najbolji način da zaštitimo dečje srce jeste da sve predstavimo pozitivno. Naučite ih da prepoznaju namirnice koje ih zaista čine jačima i daju im energiju”, kaže dr Rahimi.
Dr Rinking objašnjava i kako to da učinite: “Jedan od najvećih poklona koje možemo dati deci jeste zdrav odnos prema hrani. Naučite ih odakle hrana dolazi. Neka beru paradajz iz bašte, razbijaju jaja u činiju, mešaju sos, začinjavaju povrće, probaju testo za kolače i učestvuju u pripremi obroka.”
Ne zaboravite da i sami budete primer zdravih navika.
“Kada cela porodica praktikuje ishranu zdravu za srce, a ne kada se ona nameće samo detetu, mnogo je veća verovatnoća da će te navike ostati deo njegovog života”, kaže dr Rahimi.
