Iskusni baštovani, prema pisanju portala Tom‘s Guide, upozoravaju da bi prirodni pepeo od uglja mogao biti vredan saveznik u bašti. Naime, to je materijal koji sadrži niz minerala važnih za rast biljaka, uključujući kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum. Zbog toga se decenijama koristi kao prirodni aditiv za zemljište, a mnogi ga smatraju jednostavnom i besplatnom alternativom nekim komercijalnim đubrivima, piše Jutarnji.hr.
Stručnjaci ističu da drveni pepeo može pomoći u poboljšanju strukture zemljišta, povećanju njegove plodnosti i regulisanju pH vrednosti. Zbog toga sve više baštovana ne baca pepeo nakon pečenja na roštilju, već ga sakuplja i koristi u bašti. Ali pre nego što počnete da ga dodajete svojim biljkama, važno je znati da pepeo nije pogodan za svaku vrstu zemljišta ili za svaku biljku. Pošto povećava alkalnost zemljišta, preporučuje se da prethodno proverite njegovu pH vrednost kako biste izbegli narušavanje prirodne ravnoteže.
Jagode će imati koristi od bolje drenaže
Među biljkama kojima može koristiti umerena količina drvenog pepela su jagode. Ovi omiljeni letnji plodovi najbolje uspevaju u dobro dreniranom zemljištu koje nije previše zbijeno. Dodavanje male količine pepela u kompost ili zemlju pre sadnje može pomoći u rastresavanju zemljišta, posebno ako je u pitanju teže glinovito zemljište koje zadržava višak vlage. Ovo poboljšava cirkulaciju vazduha oko korena i smanjuje rizik od truljenja biljke.
Jagode preferiraju pH vrednost zemljišta između 5,5 i 7,0, što znači da mogu da tolerišu blago kisela do blago alkalna zemljišta. Zbog toga pepeo može biti koristan dodatak, ali samo ako se koristi umereno i nakon prethodne provere stanja zemljišta.
Paradajz je među najpopularnijim usevima u kućnim baštama, a mnogi baštovani stalno traže načine da povećaju prinos i dobiju zdravije plodove. Pepeo može pomoći upravo zbog visokog sadržaja kalijuma, jednog od najvažnijih elemenata za razvoj plodova. Pored toga, pomaže u poboljšanju strukture zemljišta i omogućava bolju drenažu, što je posebno važno za paradajz, koji ne toleriše dugotrajno zadržavanje vode oko korena.
Efikasnost drvenog pepela kao aditiva za zemljište potvrđena je u brojnim naučnim studijama. Prema smernicama Američkog univerziteta u Nju Hempširu, drveni pepeo sadrži oko 25 procenata kalcijuma, pet procenata kalijuma i manje količine fosfora i magnezijuma, zbog čega može delovati kao prirodno sredstvo za smanjenje kiselosti zemljišta i nadoknađivanje određenih hranljivih materija. Istraživanja pokazuju da biljke često pozitivno reaguju na dodatni unos kalijuma i fosfora iz pepela.
Ruže vole dodatne minerale
Ljubitelji ruža mogu pronaći korisnu upotrebu i za pepeo sa roštilja. Ovim biljkama je potrebno zemljište bogato hranljivim materijama da bi razvile zdrave listove i obilno cvetale tokom cele sezone. Većina sorti ruža uspeva u zemljištu sa pH vrednošću između 6,0 i 8,0. Ako vaš test zemljišta pokaže da je previše kiselo, mala količina drvenog pepela može pomoći u ispravljanju toga.
Dugoročna studija sprovedena u kanadskoj provinciji Alberta pokazala je da je primena drvenog pepela tokom perioda od devet godina poboljšala svojstva zemljišta, povećala prinose useva i smanjila potrebu za određenim mineralnim đubrivima. Autori zaključuju da se drveni pepeo može koristiti za ublažavanje kiselosti zemljišta i poboljšanje poljoprivredne proizvodnje.
Pored toga što obezbeđuje dodatne minerale, pepeo može delovati i kao blago sredstvo za odvraćanje od nekih baštenskih štetočina. Iz tog razloga, mnogi baštovani ga povremeno koriste oko grmova ruža, posebno tokom toplijih meseci, a za biljke treba koristiti samo pepeo dobijen sagorevanjem prirodnog drveta ili visokokvalitetnog uglja bez hemijskih aditiva. Pepeo dobijen upotrebom briketa sa aditivima, tečnosti za upaljače ili drugih hemikalija može sadržati supstance koje su štetne za zemljište i biljke i ne treba ga koristiti u istu svrhu.
Takođe se ne preporučuje upotreba pepela koji je bio u kontaktu sa velikim količinama masti tokom pečenja, jer može sadržati jedinjenja koja nisu poželjna u bašti, a uopšte ga ne treba koristiti oko biljaka koje preferiraju kisela zemljišta, kao što su borovnice, rododendroni, azaleje ili hortenzije, jer bi to moglo da poremeti uslove neophodne za njihov rast.
