Akademska zajednica treba da stoji na braniku i treba da predvodi proteste, i ne samo danas, ali danas svakako, zato što je ono čega se autokratska vlast najviše boji upravo knjiga, istakao je večeras profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu Vladimir Mihić.
U novosadskoj Crnoj kući, u okviru Festivala samoorganizovanja, Mihić je sa koleginicom sa Filozofskog fakulteta Nevenom Jevtić otvorio sajam knjiga Biblioteke XX vek, istakavši kako je ta biblioteka obeležila njihovo “akademsko odrastanje”.
Knjige te biblioteke, pogotovo one koje se bave nacionalnim identitetom, oboje preporučuju svojim studentima, a svi zajedno – i studenti i profesori koji su posejali klicu otpora koja je danas, prema Mihićevoj oceni, porasla u “ozbiljno drvo otpora” autokratskom režimu u Srbiji, snose posledice od samog početka svog angažmana, dodao je.
“Ako sada odustanemo, ta represija će biti samo snažnija. Psiholozi to jako dobro znaju, kada nasilniku malo popustite, onda će on biti sve snažniji i sve više će tražiti od vas”, naveo je Mihić.
Ocenio je i da je akademska zajednica u nekom trenutku možda malo reterirala, malo su se njeni predstavnici sklonili i pristali na neke ucene, zbog čega sada plaća veću cenu nego što bi trebalo.
Nevena Jevtić je istakla da je buđenje imala još pre dve godine kada je Filozofski fakultet blokirala grupa ljudi, među kojima je bilo možda par studenata i veliki deo zaposlenih u javnim preduzećima, a koji su tom blokadom targetirali njihovog kolegu i tražili da dobije otkaz pod lažnim optužbama.
“Meni i mojim kolegama je tada postalo jasno da smo spavali i da smo dopustili da se neke stvari događaju godinama, da se neki uhlebe, da se neke prakse normalizuju. Ono što sada preživljavamo, neko drastičnije a neko manje drastično – što smo ustali i kritikovali vlast i njihove lojaliste – rekla bih da su to neke posledice koje su pripremane dugo”, navela je ona.
Jevtić je rekla da je tada, pre dve godine, postalo jasno da će biti potrebno da akademska zajednica sama sebe zaštiti, a kada su studenti krenuli u proteste i bivali gaženi i prebijani postalo je apsolutno jasno da je jedan od glavnih zadataka profesora da probaju da ih zaštite.
Dodala je da je ponosna na praksu svojih kolega da šetaju sa studentima i ih, i telom i profesorskim autoritetom štite.
Lazić: Režim ogolio nasilnu prirodu
Ozren Lazić iz Omladinskog centra CK 13 podsetio je da se Festival samoorganizovanja poklapa i sa 19. rođendanom Crne kuće, u vreme kada je režim ogolio svoju nasilnu prirodu do kraja i kada svedočimo dodatnoj spirali nasilja i uterivanja straha u građane.
Zbog toga je ovogodišnji program, kako je dodao, posvećen ljudima koji su najviše doprineli borbi protiv nasilja – studentima i mladima.
“Stvarno je pozitivna stvar da neko ko danas upisuje fakultet, upisuje fakultete koji sada nose jedno ozbiljno nasleđe otpora i samoorganizovanja”, istakao je Lazić. Dodao je da mu je drago što se taj princip prelio i na deo građanastva širom Srbije, gde su se građani samoorganizovali u zborove, navodeći da očekuje da nakon smene režima nastave da žive principi koji su implementirani u plenume i zborove.
“Puno razgovaramo o danu posle i o tome šta sve zameramo režimu i nadam se da ćemo naći prostor i snagu da mi radimo drugačije i da zaista implementiramo principe do kojih nam je stalo i u praksi”, poručio je Lazić.
Tokom tri dana Festivala samoorganizovanja (17-19 april), publika će u Crnoj kući imati prilike da iz prve ruke čuje iskustva pojedinaca i kolektiva koji vode nezavisne društvene prostore, zatim mlade koji se organizuju u studentskim plenumima, građane koji se organizuju u zborove, nezavisne izdavače i umetnike, kao i širu javnost kojoj je stalo do samoorganizovanja.
