SNS se pokazala nedostojnom da vodi bilo koje telo u zakonodavnom i predstavničkom domu, jer su svojim sramotnim ponašanjem oskrnavili hram demokratije, ocenjuju sagovornici Danasa.
Moraš poštovati volju birača. Ne možeš se praviti u Skupštini da glasovi za opoziciju ne postoje, i potpuno ignorisati opoziciju kakva god da je. Dogovor većine i manjine o tome koji predsednici odbora su u pitanju za većinu, a koji za manjinu je neophodan da bi izbor bio moguć, kažu oni komentarišući neslaganja Studentske liste, koja ima ubedljivu većinu u Narodnoj skuptšni, i SNS, manjinske partije koja je do izbora 25. oktobra bila na vlasti, oko raspodele skupštinskih odbora i rukovodstva Skupštine.
Nakon konsultacija uoči konstitutivne sednica parlamenta 17. novembra, Studentska lista je saopštila da je predstavnicima ostalih lista izneta činjenica da će predsednik Narodne skupštine, broj potpredsednika kao i njihova imena, biti izglasani većinom na sednici.
Ostavljena je mogućnost prepuštanja određenog broja potpredsednika ostalim poslaničkim grupama. Uz to, saopšteno je da će se o predsednicima odbora odlučivati većinom glasova na svakom pojedinačnom odboru.
Ovo su predsatvnici SNS videli kao neukazivanje poštovanja prema njima, revolucionarni teror, nepostojanje dijaloga i urušavanje demokratske prakse da se opoziciji u skupštini dodeljuje predsedavanje odborima i potpredsednička mesta.
Doskorašnja potpredsednica Skupštine iz redova SNS Marian Raguš rekla je danas gostujući na televoziji Pink da očekuje da će studenti sutra, u ponedeljak, obavestiti SNS o potpredsedničkim mestima, a da ne očekuje da će SNS dobiti neki odbor.
Valja reći, da je opozicija u prethodnim sazivima “držala” odbore, u sazivu 2008. čak blizu polovine ukupnog broja odbora, mada se se nakon toga njihov broj smanjivao iz saziva u saziv.
Prema onome što se trenutno može videti na sajtu Skupštine, jedini odbor koji je predat nekome ko nije direktno vlast, a deo javnosti ne smatra ni da je opozicija, je Odbor za dijasporu i Srbe u regionu kojim predsedava Dragan Stanojević iz Mi – glas naroda.
U ovakvim okolnostima pitanje je hoće li SNS dobiti i zaslužuje li neki odbor ili potpredsedničko mesto.
Žarko Korać, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, podseća da je bio poslanik u pet skupština, uključujući i skupštinu Savezne republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) gde je bio podpredsednik tadašnjeg Veća republika, a da je poslanik u Skupštini Srbije prvi put postao 1993. na antiratnoj platformi.
– Od uvođenja višestranačja, dakle za ovih trideset i pet godina, podpredsednici skupštine i predsednici skupštinskih odbora birali su se uvek po dogovoru vlasti i opozicije. Vlast uvek ponudi opoziciji bar dva podpredsednika skupštine. Vlast izabere kojim skupštinskim odborima želi da predsedava, ostali odbori dobiju predsednike iz opozicije. Ali podpredsednik odbora je uvek iz suprotne strane, dakle ako je iz stranke vlasti, podpredsednik je uvek iz opozicije i obrnuto – ukazuje Korać za Danas.
Ali, dodaje, treba imati na umu da je većina članova odbora iz stranke/stranaka vlasti, tako da čak i ako opozicije stavi na dnevni red odbora nešto što je suprotno interesima vlasti, taj dnevni red se neće usvojiti, jer vlast ima uvek većinu glasova u odboru.
– Ovo je trajalo 35 godina kao pravilo. Čak i kada je Miloševićev SPS imao preko 170 poslanika, mi iz opozicije imali smo svoga podpredsednika skupštine. Razlog je jednostavan. Skupština je reprezentativno telo. Moraš poštovati volju birača. Ne možeš se praviti u Skupštini da glasovi za opoziciju ne postoje, i potpuno ignorisati opoziciju kakva god da je – ističe Korać.
On podseća da smo imali smo slučajeve da su ponekada poslanici opozicije privremeno ili trajno napuštali skupštinu, što je bila njihova odluka, ali da nikada nismo imali situaciju da opozicija nema podpredsednika skupštine.
Korać navodi primer da je tokom vlasti SNS on bio jedan od podpredsednika skupštine iz reda opozicije, čak je ponekad vodio sednice kada je predsednik Stefanović (Nebojša Stefanović, član SNS i bivši predsednik Skupštine prim. aut.) morao da izađe iz sale.
Srđan Milivojević, lider DS i dugogodišnji posalnik, misli drugačije.
On za Danas kaže da je SNS 2012. skupštinu Srbije pretvorila u partijski plen koji je Aleksandru Vučiću služio kao kulisa za stvaranje privida političkog života, a zbog čega je DS, na poziv studenata napustila sve aktivnosti u Narodnoj skupštini pre skoro dve godine.
Zaslužuje li SNS poštovanje demokratske prakse u Skupštini? 3
– Spisak zloupotreba i nepravilnosti koji su činili svi predsednici Skupštine iz redova SNS, je toliki, da bi o tome mogla da se napiše knjiga, a ne stranica u dnevnim novinama. U svojoj bahatoj osionosti su otišli tako daleko da su u poslednja dva saziva odbijali da do kraja konstituišu sve skupštinske komisije na šta su ih obavezivali i postojeći zakoni – skreće pažnju on.
Podseća da su i Vladimir Orlić i Ana Brnabić odbili da na dnevni red stave izbor članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.
– Skupštinska zasedanja su zakazivana tako da je opozicija grubim kršenjem poslovnika onemogućavana da daje predloge za dopune dnevnog reda. Vladimir Orlić je odbijao da predsednici odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo dostavi zahtev za interpelaciju Siniše Malog, a potom je predsednica tog odbora odbijala da taj zahtev stavi na dnevni red. U Skupštini su nestali i potpisi narodne inicijative za zabranu iskopavanja litijuma – nabraja Milivojević kako se SNS ogrešio o rad Skupštine tokom vlasti.
On konstatuje da je tačno da se opozicija izborila da ima neke predsednike odbora, ali dodaje da sednice tih odbora nije mogla da organizuje, jer su predstavnici svih režimskih stranaka odbijali da daju kvorum za sednice koje su zakazivane u nameri da se utvrde velike nepravilnosti i protivzakonita postupanja vlasti.
– Članovi međunarodnih delegacija iz redova Demokratske stranke su namerno izostavljani iz sastava tih delegacija prilikom svake ativnosti. Naposletku, kako se režim odnosio prema opoziciji u Narodnoj skupstini, najbolje se vidi iz toga da postoje jasne indicije da je BIA pod merama protivzakonitog tajnog nadzora držala i kancelariju poslaničkog kluba DS, a vrlo verovatno i kancelarije još nekih poslaničkih klubova – kaže on.
Milivojević naglašava da se SNS pokazala nedostojnom da vodi bilo koje telo u zakonodavnom i predstavničkom domu, jer su svojim sramotnim ponašanjem oskrnavili hram demokratije.
– Kradljivci sa oltara danas nemaju pravo da drže besedu o moralu, pravilima i ponašanju u Hramu koji su svesno i zlurado ponižavali – konstatuje Milivojević.
S druge strane, Gordana Čomić, potpredsednica Skupštine u sazivu od januara do decembra 2001. i od juna 2008. do maja 2012. ukazuje na to da se raspodela mesta u skupštinskim odborima radi na osnovu procentualne zastupljenosti poslaničkih grupa od ukupnog broja poslanika, pa tako i predsednika odbora i njihovih zamenika koji se biraju na sednicama Odbora.
Zaslužuje li SNS poštovanje demokratske prakse u Skupštini? 4
– Dogovor većine i manjine o tome koji predsednici odbora su u pitanju za većinu, a koji za manjinu je neophodan da bi izbor bio moguć. Radi se o dobroj parlamentarnoj praksi u svim prethodnim sazivima i skoro svuda u svetu – kaže ona za Danas.
Na pitanje hoće li manjina sada dobiti neki odbor i hoće li biti debate, odgovara da uvek odlučuje većina.
– Imaju većinu u svakom odboru, a ako ne žele dogovor ni o potpredsednicima ni o predsednicima odbora to će biti poruka da se ovo malo političke kulture menja na lošije i da se smanjuje potencijal za izgradnju institucionalog dijaloga – zaključuje Čomić.
Budući da skupštinskim Poslovnikom nije predviđeno koliko odbora treba da ima većina, a koliko manjina, Bilana Đorđević, kopredsednica ZLF i poslanica u poslednjem skupštinskom sazivu, smatra da je SNS, koji je 14 godina imao većinu imao priliku da promeni Poslovnik o radu Narodne skupštine te da se preciziraju prava parlamentarne opozicije da ima predsednike nekih bitnih skupštinskih odbora poput recimo Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
“Nisu to uradili. Nikad nisu zaista želeli da osnažuju a kamoli da brane parlamentarizam već su želeli apsolutnu kontrolu nad svime. Nije istina da su demokratski dogovarali mesta predsednika odbora – dolazili su sa unapred definisanima ponudima da se opoziciji da nekoliko mesta predsednika odbora, pa bi opozicija to prihvatala ili ne bi prihvatala. Čak i onda kada su predstavnici opozicije bili na čelu odbora, većina je redovno opstruirala sednice za koje nikako nisu želeli da se dogode”, napisala je Đorđević na društvenoj mreži Iks.
Danas
