Kandidati za narodne poslanike sa Studentske liste „Studenti pobeđuju“, Nemanja Đurić, Vladan Mančić i Stanko Fuštar, podneli su krivičnu prijavu protiv Nenada Stefanovića, glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja.
U prijavi se navodi da je Stefanović navodno omogućavao pojedinim okrivljenima blaže kazne i povoljnije pravne kvalifikacije krivičnih dela, dok je u jednom slučaju tužilaštvo odustalo od gonjenja drugih osumnjičenih.
Podnosioci prijave ukazuju na više spornih krivičnih predmeta, među kojima su i oni u kojima je Vrhovni sud utvrdio povrede zakona u korist okrivljenih.
Prema navodima iz prijave, sporne odluke nisu bile rezultat različitog pravnog tumačenja, već postoji sumnja da su službena ovlašćenja korištena kako bi se pojedinim okrivljenima obezbijedio povoljniji položaj.
Tri grupe spornih predmeta
Prva grupa odnosi se na predmete Sk. br. 97/23 i Sk. br. 119/23, u kojima su zaključeni sporazumi o priznanju krivičnog dela sa ranije osuđivanim licima. Podnosioci prijave tvrde da su tim sporazumima dogovorene kazne ispod zakonom dozvoljene granice, iako su postojala zakonska ograničenja za ublažavanje kazne zbog ranije osuđivanosti.
Posebno ističu da je Vrhovni sud u odlukama Kzz 509/2025 i Kzz 515/2025 utvrdio povrede zakona u korist okrivljenih. Reč je o presudama Višeg suda u Beogradu Spk. br. 51/23 i Spk. br. 60/23.
U prijavi se traži da se utvrdi ko je odobravao sporne sporazume, ko je bio upoznat sa ranijom osuđivanošću okrivljenih i ko je omogućio njihovo zaključivanje uprkos zakonskim ograničenjima.
Drugi sporni slučaj odnosi se na predmet Sk. br. 54/22, u kojem je okrivljeni S. R. bio osumnjičen za neovlašteno držanje 119 komada municije.
Prema obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužilaštva iz novembra 2020. godine, navedena količina municije trebalo je da bude tretirana kao veća količina, što bi predstavljalo osnov za gonjenje po strožoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog djela.
Za taj oblik krivičnog dela propisana je kazna zatvora od dve do 12 godina. Međutim, okrivljeni je, kako se navodi u prijavi, gonjen po blažoj kvalifikaciji, za koju je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Sa njim je potom zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela.
Treći slučaj odnosi se na predmet Sk. br. 60/23, u kojem je sa okrivljenom H. M. zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, iako, prema navodima prijave, njeno priznanje nije bilo potkrepljeno raspoloživim dokazima.
Sporazum je prethodno odbio jedan sudija Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, upravo zbog nedostatka dokaza koji bi potvrdili priznanje. Međutim, umesto da se otklone uočeni nedostaci, sporazum je ponovo dostavljen drugom sudiji, koji ga je prihvatio.
Nakon toga, Više javno tužilaštvo u Beogradu odustalo je od krivičnog gonjenja H. B. i H. V., kćerki osuđene, iako su, prema saznanjima podnosilaca prijave, postojali dokazi koji su ukazivali na njihovo učešće u izvršenju krivičnog dela.
Podnosioci prijave smatraju da okolnosti ovog slučaja otvaraju pitanje da li je sporazum o priznanju krivičnog dela iskorišten kako bi se pogodovalo jednom okrivljenom, ali i omogućilo drugim licima da izbegnu krivično gonjenje.
Traže i finansijsku istragu
Krivična prijava podnesena je Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, od kojeg se traži da pribavi i ispita sve navedene predmete, sporazume o priznanju krivičnih dela i sudske odluke.
Predloženo je i utvrđivanje identiteta svih tužilaca i drugih službenih lica koja su učestvovala u pripremi, odobravanju i zaključivanju spornih sporazuma, kao i provera eventualnih pisanih i usmenih instrukcija ili drugih oblika uticaja na postupanje u ovim predmetima.
Od nadležnog tužilaštva traži se i da ispita da li je na isti ili sličan način postupano u drugim predmetima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Jedan od zahteva odnosi se i na pokretanje finansijske istrage radi provjere navoda o imovini roditelja prijavljenog, čija je procenjena vrednost oko 640.000 evra, te eventualne povezanosti te imovine sa krivičnim delom.
Podnosioci prijave predložili su i preduzimanje mera radi obezbeđivanja dokaza, sprečavanja uticaja na svedoke i nesmetanog vođenja postupka, uključujući i razmatranje potrebnih mera pred Visokim savetom tužilaštva.
Ističu da sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja zakonit instrument krivičnog postupka, ali da ne sme postati sredstvo za selektivnu primenu zakona i obezbeđivanje povlaštenog položaja pojedinim okrivljenima.
„Niko, pa ni glavni javni tužilac, ne može biti iznad zakona. Odgovornost za njegovo sprovođenje mora važiti upravo za one kojima je povereno da zakon štite“, navodi se u prijavi.
Podnosioci očekuju da nadležno tužilaštvo nezavisno, nepristrasno i bez odlaganja ispita sve navedene okolnosti.
Naglašavaju i da samo podnošenje krivične prijave ne znači da je utvrđena krivična odgovornost Nenada Stefanovića.
Krivičnu prijavu podneli su Nemanja Đurić, viši sudijski saradnik, te advokati Vladan Mančić i Stanko Fuštar, kandidati za narodne poslanike sa Studentske liste „Studenti pobeđuju“.
