Na parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuje 18 lista. Neke imaju veze sa SNS-om, druge koriste povlašćeni status manjinskih lista ili gotovo da nemaju vidljivu političku aktivnost. BIRN istražuje kako njihovi predstavnici mogu da utiču na važne odluke o sprovođenju izbora.
RIK je u noći između 4. i 5. oktobra, sa 20 glasova prema sedam, odlučio da se 25. oktobra u inostranstvu glasa od 7 do 20 časova po srednjoevropskom vremenu, pa će deo birača u Americi, Australiji i na Novom Zelandu glasati usred noći. Odluku je branio SNS, a protiv su bili Studentska lista i deo opozicije. U takvim glasanjima učestvuju i predstavnici svih proglašenih lista, koji imaju pravo glasa u proširenom sastavu RIK-a. Zato je važno koliko lista ima i ko stoji iza njih, piše BIRN.
Za parlamentarne izbore 25. oktobra proglašeno je 18 izbornih lista, od kojih čak 50 odsto ima status nacionalne manjine.
U poređenju sa parlamentarnim izborima 2023. godine, ukupan broj proglašenih izbornih lista ostao je isti – 18 – ali se njihova struktura promenila. Tada je sedam lista imalo status nacionalne manjine, odnosno oko 39 odsto, a sada ih ima devet.
Zakon manjinskim listama daje povlašćen položaj: ne moraju da pređu cenzus od tri odsto, potrebno im je i manje potpisa podrške za kandidovanje izborne liste – 5.000 umesto 10.000. Zato je važno utvrditi da li manjinske liste zaista zastupaju interese manjine ili postoje i slučajevi u kojima se povlašćeni status koristi na način koji otvara pitanje njihove autentičnosti.
Među manjinskim listama ima političkih organizacija sa dugogodišnjim prisustvom na izborima, poput Saveza vojvođanskih Mađara, SDA Sandžaka i stranaka koje predstavljaju albansku zajednicu. Istovremeno, na izborima učestvuju i novije političke organizacije, od kojih neke na svojim listama nemaju nijednog ili gotovo nijednog pripadnika manjine koju tvrde da predstavljaju, a na pojedinim listama nalaze se i kandidati, koji su ranije bili na listi Srpske napredne stranke.
Sumnje u autentičnost, međutim, ne odnose se samo na manjinske liste. CRTA je i u aktuelnom izbornom ciklusu izdvojila najmanje pet lista čija autentičnost izaziva sumnju, na osnovu pokazatelja uočenih tokom dosadašnjih analiza. Programski direktor Crte Raša Nedeljkov za BIRN kaže da je reč o listama „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić – Premijer Srbije“, „Liberalno zelena stranka – Za slobodnu i čistiju Srbiju“, „Ruska stranka – Srbija u BRIKSU – Slobodan Nikolić“, „Biram PRAVDU – Biram BUDUĆNOST – Koalicija SNAGA – prof. dr Ferid Bulić – Vasilios Proveleggios“ i „Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi braća zauvek“.
Na neke od tih organizacija CRTA je upozoravala i tokom prethodnih lokalnih izbora. Na izborima održanim 29. marta 2026. godine, od 50 proglašenih lista u deset lokalnih samouprava, za 19 je, na osnovu više pokazatelja, izrazila sumnju u njihovu autentičnost. Među indikatorima koje je organizacija navela, bili su izostanak vidljive političke aktivnosti, nepoznat način prikupljanja potpisa, odsustvo aktivnosti između izbornih ciklusa, predstavljanje interesa nacionalnih manjina u sredinama u kojima te zajednice nisu prisutne i nazivi slični nazivima autentičnih lista.
Za razliku od martovskih lokalnih izbora u deset gradova i opština, na kojima su se pojavljivale brojne liste sa nazivima sličnim nazivima lista koje su podržali studenti, kao najveći izazivači vladajućeg SNS-a, u ovoj kampanji takvih lista nema.
„Očekivali smo lažne studentske liste, ali one se ipak nisu dogodile. Kada je reč o fantomskim listama, princip je isti, neke nijanse se menjaju. Očigledno je sada procenjeno da ovakva struktura kakvu imamo na listiću, dovodi do zadovoljavajućeg efekta“, kaže za BIRN Sofija Mandić, članica Republičke izborne komisije (RIK).
Iako imaju malo biračko uporište ili nejasnu političku ulogu, te liste imaju ista prava kao i ostale: mogu da predlože svoje predstavnike u proširene sastave izbornih komisija i biračkih odbora, gde učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja mogu neposredno da utiču na sprovođenje i rezultat izbora.
„Predstavnici fantomskih lista se retko ili nikada ne javljaju za reč i glasaju na način na koji glasa većina u RIK-u, predvođena predsednikom. Ove godine sam čula i da jedan kolega nije bio siguran koju listu predstavlja, a sličnu situaciju sam doživela i 2023. godine u beogradskom GIK-u. Mislim da to dovoljno govori.”
Mandić dalje kaže da kada je reč o konkretnim odlukama, uticaj glasova tih lista je bio vidljiv kod proglašenja lista, odluke o biračkim mestima i vremenu glasanja u inostranstvu, o biračkom spisku, kod odbijanja da se uredi glasanje van biračkog mesta. “Dakle, kod svih važnijih odluka koje smo doneli“, zaključuje Sofija Mandić.
Ona kaže da glasovi tzv. fantomskih lista mogu da utiču presudno na tok i ishod izbora i da je to njihova funkcija.
“Njihovo prisustvo u izbornim komisijama, a naročito u RIK-u, dovodi nas u situaciju da ne možemo da očekujemo da će ovaj organ donositi pravno profesionalne i korektne odluke, već da će RIK biti samo usputna adresa ka Upravnom sudu na kom će biti sav pritisak otklanjanja neregularnosti. To je naravno veliki problem.“
Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.
