U noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra, u Srbiji se završava letnje računanje vremena. Kazaljke ćemo u tri sata ujutru vratiti na dva, čime počinje zimsko računanje vremena. Spavaćemo sat duže, ali će mrak u popodnevnim satima padati ranije.
Pomeranje sata dva puta godišnje uvedeno je prvenstveno radi boljeg korišćenja dnevne svetlosti i uštede energije. Međutim, promenjene životne navike, savremena tehnologija i istraživanja o uticaju promene vremena na zdravlje doveli su u pitanje opravdanost ove prakse.
Ideja o pomeranju časovnika mnogo je starija od savremenih rasprava o uštedi električne energije. Još krajem 19. veka novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson predlagao je sezonsko prilagođavanje vremena kako bi ljudi imali više dnevne svetlosti nakon radnog dana.
Prva velika primena usledila je tokom Prvog svetskog rata. Nemačka je 1916. godine uvela letnje računanje vremena radi smanjenja potrošnje uglja, a ubrzo su je sledile Velika Britanija, Francuska i druge evropske države.
Posle ratova mnoge zemlje su odustajale od ove mere, da bi je ponovo uvodile tokom energetskih kriza sedamdesetih godina prošlog veka.
Na prostoru nekadašnje Jugoslavije redovno pomeranje sata uvedeno je 1983. godine. Od tada se praksa nastavila i u Srbiji, koja je pravila uskladila sa evropskim sistemom.
Za sada nema usvojene odluke o ukidanju sezonskog računanja vremena u Srbiji. Zemlja nastavlja da primenjuje sistem usklađen sa evropskim državama, a eventualna promena pravila u Evropskoj uniji otvorila bi isto pitanje i u Srbiji.
Do tada će se kazaljke pomerati poslednje nedelje marta i poslednje nedelje oktobra.
Naredna promena očekuje nas 25. oktobra, kada ćemo sat vratiti unazad. Letnje računanje vremena ponovo počinje 28. marta 2027. godine.
Tanjug
