Procenjen broj stanovnika u Beogradskom regionu sredinom prošle iznosio je 1,68 miliona, što je 25,7 odsto od ukupnog broja stanovnika Srbije a učešće ovog regiona u nacionalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) za 2024. godinu iznosilo je 43,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS) u publikaciji “Regioni u Republici Srbiji 2025”.
Prosečna starost stanovnika u Beogradskom regionu bila je 43 godine.
Prosečna neto plata u 2025. godini iznosila je 136.911 dinara a prema Anketi o radnoj snazi u Beogradskom regionu stopa zaposlenosti iznosila je 55,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 6,9 odsto.
Podaci RZS pokazuju da je u Vojvodini živeo 1,71 milion stanovnika, što je samo za oko 35.000 više nego u glavnom gradu.
Prosečna starost Vojvođana bila je 43,9 godina.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u ovoj pokrajini iznosila je 103. 566 dinara a prema Anketi o radnoj snazi stopa zaposlenosti iznosila je 50,1 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,0 odsto.
U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije živelo je 1,78 miliona građana, a prosečna starost stanovnika u ovom regionu je 44,7 godina.
Prosečna neto zarada u 2025. godini iznosila je 92.602 dinara a prema Anketi o radnoj snazi stopa zaposlenosti u ovom regionu iznosila je 51,2 odsto, dok je stopa nezaposlenosti bila 8,6 odsto.
Najmanje stanovnika živelo je u Regionu Južne i Istočne Srbije, 1,36 miliona a njihova prosečna starost bila je najveća – 45,2 godine.
Prosečna neto zarada iznosila je 94.599 dinara a prema Anketi o radnoj snazi stopa zaposlenosti iznosila je 47,2 odsto dok je stopa nezaposlenosti bila 11,9 odsto.
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu prošle godine u Srbiji iznosili su 109.136 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava 109.787 dinara, objavio je danas Republički zavod uza statistiku.
U publikaciji “Regioni u Republici Srbiji, 2025” navodi se da su u odnosu na 2024. godinu, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi bili veći za 11,7 odsto a izdaci za ličnu potrošnju za 11,8 odsto, nominalno.
Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imali su prihodi iz redovnog radnog odnosa 54,8 odsto, penzije 29,8 odsto, prihodi od poljoprivrede 3,8 odsto.
Što se potrošnje tiče, najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava činili su izdaci za hranu i bezalkoholna pića 36,6 odsto i za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva 16,1 odsto.
Slede izdaci za transport 9,0 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge 6,0 odsto, za komunikacije 5,5 odsto, za rekreaciju i kulturu 5,3 odsto, za odeću i obuću 4,7 odsto, za alkoholna pića i duvan 4,4 odsto, za zdravlje 4,0 odsto.
Tanjug
