Smanjenje unosa ultra-prerađene hrane moglo bi pozitivno da utiče na mentalno zdravlje, pokazuje novo pilot-istraživanje.
Ljudi su imali manje simptoma depresije i anksioznosti nakon što su unos ultra-prerađene hrane smanjili za više od 85 odsto, objavili su istraživači 23. septembra u časopisu JAMA Psychiatry.
Rezultati ukazuju na to da nezdrava hrana “može da naškodi crevima na način koji se zatim odražava i na mozak”, rekla je vodeća istraživačica dr Njaša Čagvedera, docentkinja psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, u saopštenju za javnost.
Za potrebe istraživanja, istraživači su uključili 20 učesnika kojima je dijagnostikovana depresija. Njih 14 imalo je i anksioznost.
Svi ispitanici imali su prekomernu telesnu težinu ili gojaznost i najmanje jedan metabolički poremećaj, uključujući visok krvni pritisak, dijabetes ili povišen nivo holesterola.
Učesnici su podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je četiri nedelje nastavila da se hrani uobičajeno, dok je druga prešla na ishranu sa malo ultra-prerađene hrane. Nakon četiri nedelje, grupe su zamenile način ishrane, prenosi us.news.com.
Ultra-prerađena hrana uglavnom se pravi od supstanci izdvojenih iz celovitih namirnica, poput zasićenih masti, skroba i dodatih šećera. Takođe sadrži veliki broj aditiva koji se koriste kako bi hrana bila ukusnija, privlačnija i duže trajala, uključujući boje, emulgatore, arome i stabilizatore.
Primeri uključuju pakovana peciva, zaslađene žitarice, gotove proizvode koji se jedu odmah ili se samo zagrevaju, kao i suhomesnate proizvode.
Ova hrana osmišljena je tako da podstiče reakcije koje mogu da dovedu do prejedanja, rekla je Čagvedera.
“Ultra-prerađena hrana pokreće lučenje dopamina, hormona zadovoljstva, što podstiče želju za hranom”, rekla je Čagvedera. “Kompanije koje proizvode hranu sarađuju sa naučnicima kako bi pronašle tačnu količinu šećera, soli i masti zbog koje želite da jedete sve više.”
Ljudi kojima je određeno da smanje unos ultra-prerađene hrane sami su kupovali namirnice, uz smernice istraživača.
“Smanjenje količine ultra-prerađene hrane u našoj ishrani može biti izazovno jer je ona veoma ukusna, jeftina i praktična”, rekla je Čagvedera.
Rezultati su pokazali da su ljudi koji su smanjili unos ultra-prerađene hrane imali značajno niže rezultate na tri mere depresije. Takođe su imali umereno poboljšanje kada je reč o simptomima anksioznosti.
Veza između nezdrave hrane i depresije mogla bi da se objasni “propusnim i poremećenim crevima”, rekla je Čagvedera.
Ultra-prerađena hrana može da ošteti zaštitnu barijeru creva, navela je ona.
“Ovo oštećenje creva može da izazove blagu, hroničnu upalu u celom telu, koja direktno izaziva depresiju ili čini ljude podložnijim njenom razvoju”, rekla je Čagvedera.
Ipak, ovo je samo pilot-istraživanje i biće potrebne veće studije sa većim brojem učesnika kako bi se rezultati potvrdili, naveli su istraživači.
“Ova studija uspešno je pokazala da je moguće sprovesti ovo istraživanje u većem obimu”, rekao je stariji istraživač dr Endru Kristal, ugledni profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka i neurologije na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, u saopštenju za javnost.
