Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto predsednika države, a dan pre podnošenja ostavke on je pomilovao ili abolirao 49 lica, među kojima je i 12 novosadskih aktivista, kojima se sudilo zbog pokušaja rušenja ustavnog poretka, nakon što je BIA snimila njihov razgovor sa sastanka pred protest 15. marta prošle godine.
Dan pre protesta uhapšeni su Marija Vasić, Lado Jovović, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Davor Stefanović, i Lazar Dinić, dok su aktivisti pokreta STAV Mila Pajić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić, Jovan Dražić, Doroteja Antić i Dejan Bagarić od tog dana u egzilu, jer se na dan hapšenja nisu nalazili u Srbiji.
Vučić je rekao da će biti pomilovano i 11 lica „koji su napadali „blokadere“ – učesnike protesta“ ali nije rekao o kojim imenima se radi.
Dvoje aktivista STAV-a u egzilu Branislav Đorđević i Doroteja Antić dali su izjave za Danas nakon što se pojavila vest o tome da ih je, sada već bivši predsednik, abolirao od daljeg krivičnog postupka koji se vodio.
Oni kažu da iako su abolirani, ne planiraju da se vrate u Srbiju, dokle god je ovaj režim na vlasti, jer se i pored abolicije ne bi osećali sigurno u Srbiji i plašili bi se za svoju ličnu bezbednost.
Branislav Đorđević kaže za Danas da na ovaj akt ne gleda kao na milosrđe, pošto ga oni nisu ni tražili, niti je ovo akt milosrđa, već potvrđivanje slobode koja im pripada.
„Kao poslednji trzaj režima i bivšeg predsednika, pokušali su da iskoriste naš slučaj za poslednji politički poen. Da nas svrstaju sa svojim nasilnicima, stranačkim plaćenicima i kriminalcima i time pokušaju da „pomire“ nepomirljivo — pravdu i kriminal. Od Vučića ništa nisam ni očekivao, pošto je za 13 godina mogao da ponudi samo pljačku, kršenje osnovnih ljudskih prava, bezvlašće i korupciju“, kaže Đorđević.
On najavljuje da će biti kontrolor u ambasadi Srbije u Zagrebu na dan izbora.
„Mogu da govorim samo u svoje ime i zato poručujem: vidimo se na biračkom mestu u Ambasadi Republike Srbije u Zagrebu, a nakon 25. oktobra vidimo se u slobodnoj Srbiji“, poručuje aktivista STAV-a.
Na naše pitanje zbog čega ne planira da se vrati već sada, s obzirom da je protiv njega obustavljen krivični postupak, on odgovara da to neće učiniti jer smatra da je ovaj režim spreman na sve.
„Iako sam slobodan građanin, režim je spreman na sve. U protekle dve godine pokazao je svoje pravo lice i verujem da bi pronašao način da me liši slobode, napadne i ugrozi ne samo mene već i ljude sa kojima bih se našao. Ja sam možda na papiru slobodan, ali Srbija, dokle god je organizovana kriminalna grupa SNS na vlasti, nije slobodna država. A videli smo kako SNS postupa sa slobodnim građanima“, kaže Đorđević.
Đorđevićeva saborkinja iz STAV-a Doroteja Antić, smatra da je Vučićev akt abolicije poslednji pokušaj da u očima svojih birača i država Evropske unije ispadne veliki milosrdnik.
„Ovo je iskoristio kao poslednju šansu da prikupi poneki politički poen na naš račun u predizbornoj kampanji. Ovim je potvrdio da se sve vreme radilo o fabrikovanom, političkom postupku koji je sam i započeo. Nisam bila sigurna šta da očekujem, pošto čovek nikad ne zna šta da očekuje od neuračunljivih kriminalaca, ali doduše nisam šokirana postupkom“, kaže Antić za Danas.
Ni ona, kao ni Đorđević ne planiraa povratak u Srbiju odmah, a razlozi su slični kao i njegovi.
„Ne planiram povratak, makar ne pre izbora 25. oktobra, i to u nadi da se nakon 26. vidimo u slobodnoj Srbiji. Iskreno, ne bih se vratila pre izbora zbog toga što ne želim da dođem u državu koju i dalje ne smatram svojom – dokle god je aktuelni režim na vlasti to nije slobodna država i to nije moja zemlja. Nemam poverenja u to da bih bila bezbedna u zarobljenoj i korumpiranoj državi, uprkos njegovoj performativnoj aboliciji“, kaže Antić.
Vučić je u nekoliko navrata koristio institut pomilovanja za osobe čiji su krivični postupci bili povezani sa protestima i blokadama.
Prvi veći talas pomilovanja usledio je 29. januara 2025. godine, kada je Vučić doneo 13 odluka o pomilovanju osoba privedenih tokom protesta i blokada. Među njima je bilo šest studenata – D. B, M. M. i M. K. iz Novog Sada, I. B. iz Požege, R. S. iz Sremske Kamenice i M. S. iz Žablja. Pomilovani su i dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović, Radivoje Jovović, četiri direktora škola iz Šapca i Bogatića i pomoćni radnik škole iz Prokuplja.
Nekoliko meseci kasnije Vučić je institut pomilovanja primenio i na osobe optužene za nasilje nad studentima.
Početkom jula 2025. pomilovana su četvorica aktivista SNS-a kojima se sudilo zbog napada na studente u Novom Sadu u noći između 27. i 28. januara. U tom incidentu napadnuto je nekoliko studenata, a studentkinja Akademije umetnosti zadobila je tešku povredu – prelom vilice. Predsedničkim odlukama oslobođeni su daljeg krivičnog gonjenja za dela koja su im stavljena na teret.
Treći slučaj koji je izazvao veliku pažnju javnosti bilo je pomilovanje Milice Stojanović iz Jakova. Ona je u januaru 2025. tokom studentske blokade u Ulici Jurija Gagarina u Beogradu automobilom udarila i povredila učesnike protesta. Prvobitno je bila osumnjičena za pokušaj ubistva, ali je pravna kvalifikacija kasnije promenjena i postupak je vođen zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.
Danas
