U Deliblatskoj peščari u toku je monitoring posledica požara i priprema sanacionog plana, a aktivnosti su usmerene isključivo na sanaciju opožarenih površina, a ne na bilo kakvu izgradnju, rekao je danas FoNetu izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj “Vojvodinašuma” Marko Marinković.
On je dodao da je završeno snimanje terena bespilotnim letelicama i satelitskim snimcima, čija je obrada u toku, dok se paralelno rade dodatne analize zemljišta, uključujući pedološke analize i analize multispektralnim kamerama, kako bi se utvrdilo stanje sastojina koje se ne može sagledati golim okom.
Marinković je naveo da će u monitoring biti uključeni instituti, fakulteti, Zavod za zaštitu prirode i biolozi, a biće obuhvaćeno i stanje zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta i staništa.
Naveo je i da još nema konačnih i preciznih podataka o površini opožarenih šuma, jer obrada snimaka nije završena.
Prema njegovim rečima, nesporno je da je požar zahvatio oko trećine Deliblatske peščare, ali je za planiranje sanacije važnije precizno utvrditi šta se nalazi na zahvaćenim površinama i kakva je struktura terena.
Sanacioni plan trebalo bi da bude završen do kraja godine i, kako je objasnio, obuhvatiće rezultate monitoringa, ciljeve i mere, kao i kadrovske, tehničke, ekološke i finansijske parametre i rokove za njihovo sprovođenje.
“Ne treba da budu ad hok rešenja, nego ozbiljan monitoring svih nas koje sam pomenuo, da bismo mogli da popišemo. Postoji metodologija, postoje standardi kako se to radi. Ne treba brzati”, rekao je Marinković.
Sanacija će se, prema njegovim rečima, odvijati kroz prirodnu regeneraciju, pomoć prirodnoj regeneraciji i veštačko pošumljavanje.
Dodao je da će ono što predstavlja neposrednu opasnost na terenu moći da bude uklonjeno i pre usvajanja sanacionog plana, ukoliko inspekcija to odobri, kako se ne bi čekalo sa uklanjanjem uništenog i stabilizacijom zemljišta.
Kada je reč o obnovi šuma, plan je, objašnjava Marinković, da se izgorele borove monokulture zamene mešovitim lišćarskim vrstama, a ne da se ponovo sade borovi.
Prvi znaci prirodne regeneracije, prema njegovim rečima, očekuju se već na proleće, posebno na stepskim staništima i pašnjacima, dok će za razvoj novih šumskih područja biti potrebne godine i decenije.
“Prvi boljitak vezano za stepska staništa biće odmah na proleće. Imaćemo sveže pašnjake na proleće”, rekao je Marinković, navodeći da su se pojedine biljne vrste, poput bagrema, već pojavile na opožarenim površinama.
Izvršni direktor “Vojvodinašuma” naveo je i da se razmatraju mogućnosti unapređenja vodnog režima na peščari, uključujući ispitivanje podzemnih voda i potencijalnu izgradnju bunara, hidrantske mreže, pojilišta i rezervoara koji bi mogli da se koriste za zalivanje mladih šuma, ali da su i te aktivnosti deo pripreme za sanaciju.
Na pitanje da li se na Deliblatskoj peščari planira bilo kakva izgradnja, on je kao jedan od čelnika preduzeća koje upravulja tim područjem to izričito negirao.
“Ono što mogu da vam kažem kao upravljač, dakle, ništa ne postoji što bi značilo neku gradnju. Radi se apsolutno samo na sanaciji”, rekao je Marinković.
Istakao je da “Vojvodinašume” u pripremu sanacije uključuju sve relevantne institucije i stručnjake, kao i da pozivaju fakultete i organizacije da daju mišljenja i komentare.
Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i “Vojvodinašume” danas imaju operativni sastanak o kapacitetima sadnog materijala, što je, kako je naveo, jedan od važnih preduslova za buduću obnovu opožarenih površina.
Fonet
