Uprkos izvešaju Komisije i izvršenim merenjima koja pokazuju da pruga za koju je iz evropskih fondova bespovratno dato 75 odsto cene nije bezbedna i što postoji sumnja na korupciju, trenutno se vrši veliki pritisak na neke njene članove i inženjere da potpišu da su radovi izvedeni u skladu sa projektom i propisima kako bi je Vučić, u okviru kampanje, otvorio.
Deo pruge na međunarodnom koridoru 10 dugačak 22,8 kilometara od Niša do Berstovca nije završen ni četiri godine posle isteka prvobitnog roka, a u izveštaju „Komisije za funkcionalnu proveru infrastrukturnih kapaciteta“ od 3. septembra ove godine, uočeni su brojni nedostaci zbog kojih pruga nije bezbedna, što su potvrdila i naknadna merenja mernim kolima od 9. septembra.
Dramatično probijanje roka, kao i loši radovi stvaraju sumnju da je i ovde u pitanju korupcija po istom sistemu kakav je utvrdila Anketna komisija, ali i Tužilaštvo za organizovani kriminal prilikom rekonstrukcije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom. Problem za odlazećeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je otvarao radove na pruzi Niš – Brestovac, kao i za njegovu vlast, jeste što je ova deonica od 22,8 kilometara finansirana sa 75 odsto sredstava Evropske unije. Od nepunih 60 miliona evra koliko je bila ukupna cena, preko evropskih fondova, bespovratno je dato skoro 45 miliona evra. To znači da bi u slučaju korupcije bilo nadležno evropsko tužilaštvo.
Početak radova svečano je obeležen 30. septembra 2021. u Donjem Međurovu, a glavne zvezde su bile sada odlazeći predsednik Srbije i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je nedavno otkazala posetu Srbiji u vreme izborne kampanje. Vučić je tada izjavio: „Dakle, od skoro 60 miliona evra, 45 miliona evra, 75 posto, daje EU. To je za nas ogroman novac“, a prvobitni rok za završetak radova bio je oktobar 2022.
„Komisija za funkcionalnu proveru infrastrukturnih kapaciteta na deonici pruge Niš – Brestovac“ je u periodu od 13. jula do 2. septembra 2026. izvršila: „obilazak gradilišta, detaljne preglede svih izvedenih radova na objektima, postrojenjima i uređajima, merenja i funkcionalna ispitivanja rekonstruisanih infrastrukturnih kapaciteta“. Radar je imao uvid u izveštaj Komisije državnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije sačinjen dan kasnije, 3. septembra, koji je potpisala 21 osoba, od kojih su dvojica ispred izvođača radova. Izveštaj Komisije konstatuje brojne nedostatke i na građevinskoj i na elektrotehničkoj infrastrukturi, što praktično znači da saobraćaj ne može da se organizuje na bezbedan način. Izveštaj ima i brojne fotografije na kojima se jasno vide nedostaci. Na fotografijama se tako vidi da su skretničke postavne sprave postavljene na trule drvene pragove, a skretnice su najosetljiviji i za bezbednost najrizičniji element železničke pruge.
Osim izveštaja, da pruga nije bezbedna potvrdili su rezultati kontrole merenja sa mernim kolima, u koja je Radar imao isto uvid, a koja je obavljena na čitavoj deonici Niš – Brestovac 9. septembra. Rezultati ovih merenja su, takođe, veoma zabrinjavajući. Naime, skoro svi parametri bezbednosti, stabilnost vožnje, širina koloseka i nadvišenje spoljne šine u krivini odstupaju od propisanih vrednosti.
U pisanom izveštaju Komisije od 3. septembra izdvaja se 10 najvažnijih rizičnih problema. Prvi je rizik da putni prelaz nije obezbeđen prilikom nailaska voza. U izveštaju se upozorava da na više pružnih prelaza postoji „rizik prvog voza“, odnosno mogućnost da se uređaj putnog prelaza ne uključi ili pređe u stanje kvara upravo kada voz nailazi. Druga zamerka je da voz dobija dozvolu za vožnju pre nego što su polubranici spušteni. Naime, na pojedinim testovima signal za vožnju postavlja se na „dozvoljeno“ pre nego što polubranici zauzmu krajnji donji položaj, što predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik. Treće rizik je da softver signalnog sistema omogućava opasne situacije. Komisija navodi u izveštaju da je u određenim slučajevima moguće: menjati položaj skretnica dok je put vožnje već formiran, razrešavati blokade prerano i formirati put vožnje i kada nisu ispunjeni svi bezbednosni uslovi. Četvrti najvažniji problem je kašnjenje prikaza stvarnog stanja. Utvrđeno je da postoji oko pet sekundi razlike između događaja na terenu i prikaza na komandnoj postavnici, pa se konstatuje da kod sistema upravljanja železničkim saobraćajem takvo kašnjenje nije zanemarljivo.
Peti rizik je da skretnica 69 na stanici u Nišu ne radi pouzdano. Komisija konstatuje da se ta skretnica ne uklapa pri visokim temperaturama, uz više drugih nepravilnosti na signalima i skretnicama.
Za šesti problem se navodi da veliki broj građevinskih radova nije završen i da stanice nisu spremne za prijem putnika. Konstatuje se u izveštaju povodom toga da pristupi nisu uređeni, pothodnici nisu očišćeni, čekaonice su pune građevinskog materijala, liftovi nisu u funkciji, stanice su i dalje gradilišta.
Sedmi rizik je da geometrija koloseka nije konačno uređena, pa Komisija zato zahteva: dodatno mašinsko regulisanje, ponovno merenje, otklanjanje odstupanja na skretnicama koja prelaze dozvoljene tolerancije. Ovi nedostaci zapravo znače da kolosek nije ocenjen kao potpuno završen.
Osmi problem je loša preglednost na putnim prelazima. Komisija je utvrdila da na više prelaza zvučne barijere zaklanjaju pogled i mašinovođama i vozačima drumskih vozila. Komisija je zato upozorila u izveštaju da to može značajno uticati na bezbednost i predložila je uklanjanje ili zamenu panela providnim elementima.
Deveti problem je da se projekat i izvedeno stanje ne poklapaju. Komisija je utvrdila da na pojedinim mestima položaji stajališta, brojčanici osovina i uključno-isključnih tačaka u projektu ne odgovaraju stanju na terenu, što je ozbiljna primedba na dokumentaciju i izvedene radove.
Deseti utvrđeni rizični nedostatak je takođe veoma problematičan jer Komisija konstatuje da nije mogla da završi pregled do kraja. U izveštaju piše da deo uređaja nije mogao da bude ispitan, radovi nisu završeni, koloseci su bili zauzeti radnim mašinama, izvođač mora da omogući kompletno funkcionalno ispitivanje pre završetka pregleda.
Osim ovih najvažnijih rizičnih problema, u izveštaju su konstatuju brojni drugi nedostaci. Izveštaj tako nije spisak kozmetičkih nedostataka, već pokazuje da je Komisija evidentirala: brojne nezavršene građevinske radove, veliki broj nepravilnosti na signalno-sigurnosnim uređajima, probleme u radu automatskih pružnih prelaza koji su među najosetljivijim bezbednosnim sistemima na železnici, kao i činjenicu da kompletno funkcionalno ispitivanje nije bilo završeno u trenutku sastavljanja izveštaja.
U zaključku Komisije se nalaže da se deo nepravilnosti mora otkloniti odmah, a deo za 60 dana, pa tek onda idu nove provere, a na kraju zahtev za upotrebnu dozvolu. To znači da pruga ne bi smela da bude otvorena u toku izborne kampanje, što je suprotno najavama Vučića. „Potrebno je da Izvođač radova, nakon otklanjanja navedenih uslovnih nepravilnosti i ostalih nepravilnosti navedenih u Izveštaju, izvesti ovu Komisiju o učinjenom. Komisija će izvršiti proveru otklonjenih nepravilnosti i novim izveštajem, kao dopunom ovog izveštaja, konstatovati zatečeno stanje. Otklanjanje uslovnih primedbi Izvođač treba da izvrši odmah, a ostale nepravilnosti navedene u ovom Izveštaju da otkloni u roku od 60 dana. Komisija za funkcionalnu proveru će nakon otklanjanja nepravilnosti obavestiti Sektor za implementaciju projekata (PIU) i donosioca Rešenja o spremnosti rekonstruisanih infrastrukturnih kapaciteta, za rad Komisije za tehnički pregled izvedenih radova na modernizaciji i rekonstrukciji dela pruge Niš – Brestovac, formirane od strane nadležnog Ministarstva, koja će po završetku svog tehničkog pregleda, a u skladu sa svojim nadležnostima, zahtevati dobijanje upotrebne dozvole ili puštanje rekonstruisanog dela pruge u probni rad“, piše u zaključku izveštaja Komisije.
Opširnije na sajtu Radara.
