Milovan Milivojević iz Lučana, čiji je sin Milomir poginuo u fabrici “Milan Blagojević” u tom mestu, predao je molbu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se spomem pločom obeželi mesto gde je njegov sin stradao. Istu moblu će, kako kaže, podneti i ministru odbrane Bratislavu Gašiću.
Milivojević je novinarima ispred Predsedništva Srbije rekao da u fabrici “Milan Blagojević – Namenska”, na mestu gde je njegov sin Milomir stradao 2017. godine, želi da postavi mermernu ploču sa likom, imenom i prezimenom, godinom rođenja i godinom smrti svog sina, jednim krstom i jednim anđelom.
“Obećanja postoje pred lokalne izbore u Lučanima, koji su bili u martu mesecu. Do tada me sadašnji direktor fabrike, Predrag Ilić, nije nikako ni kontaktirao. Zvao me je da dođem u fabriku, mada nismo pričali godinama. Otišao sam u fabriku na taj razgovor s njim. Otišao sam na razgovor kad je gospodin predsednik (Aleksandar Vučić) trebalo da dođe pred izbore”, naveo je Milivojević.
Iako je na dan Vučićeve posete Lučanima trebalo da radi drugu smenu u fabrici “Milan Blagojević”, predsednik Nadzornog odbora Predrag Vukićević i direktor Predrag Ilić su mu rekli da ne dolazi.
“Imaću dnevnicu, ako treba, imaću i dve, samo da ne dolazim u fabriku. Ne znam zbog čega. Zabranili su mi, faktički, da taj dan uđem da odradim svoju redovnu smenu (…) Tom prilikom su mi obećali, i jedan i drugi, da će mi dozvoliti da ovu ploču, o svom trošku, svome sinu postavim”, naveo je Milivojević.
“Ne dolazi u obzir da ime mog sina stoji pored čoveka koji je kriv za njegovu smrt”
Istakao je da se u martu navršava 40 godina kako radi u “Namenskoj”, i da poručuje da ne želi da izađe “iz te proklete fabrike”, a ne ostavi jednu sliku svog sina na mestu gde je stradao.
“Jer ja dobro znam, ako izađem iz te fabrike, od toga nema ništa, i ovako je ogromno pitanje da li će od toga biti šta, jer 40 godina se priča u toj fabrici, gde je stradalo preko 30 radnika, da će se napraviti memorijalni muzej, i da će se uraditi jedna velika mermerna ploča sa ispisanim imenima svih radnika. To se priča godinama. Evo, 40 godina sam ja u fabrici, to se nikad nije desilo, i tvrdim da se nikad neće ni desiti, i ja to da čekam neću, i ne mogu”, naglasio je Milivojević.
Dodao je i kako postoje najave da će ispred fabrike biti postavljena bista pokojnom direktoru Radošu Milovanoviću, koji je 2022. umro od posledica infarkta, da će pored biste biti postavljena ploča sa imenima stradalih radnika.
“Ja sam to rekao i direktoru i izvršno-tehničkom Radisavu Panteliću, da to ne dolazi u obzir, da ja neću dozvoliti, dok sam ja živ, da ime moga deteta stoji pored imena nekoga ko je kriv za smrt moga deteta; pored krivca – moram tako da kažem, ali ne direktnog – pored ubice moga sina. Nepoštovanjem propisa, bahatošću, znači tog istog čoveka, moga sina danas nema”, kazao je Milivojević.
Podsetio je i da je Radnička ulica u Lučanima preimenovana u Ulicu Radoša Milovanovića, kao i da sportski centar “Mladost” danas nosi njegovo ime.
“Neću ga spomenuti, ne spominjem ga, nije dostojan da ga ja spomenem, jer je on moju kuću i moju slavu ugasio, i moga sina. Znači, njegovom bahatošću, njegovom neodgovornošću (…) Znači, može Ulica radnička od ’49, od osnivanja fabrike, da se promeni u ime pokojnog direktora. S kojim zaslugama!? Zaslugama da 30 i nešto, 40 života ima za sebe? Da je 40 kuća i porodica uništio? I sportski centar “Mladost” nosi ime pokojnog direktora, a ne mogu ja da postavim jednu ploču 60 sa 70, sa likom svoga sina, sa krstom pravoslavnim, sa jednim anđelom sa strane, i sa imenom i prezimenom njegovim, datumom rođenja i smrti”, istakao je Milivojević.
“Milovan im je bio potreban pred izbore, verovatno su dobili nalog da me ućutkaju”
Objasnio je i da je danas došao u Predsedništvo Srbije, jer je Aleksandar Vučić najavio da će 27. septembra podneti ostavku.
“Tako da sam rešio danas da se obratim predsedniku sa svim papirima, sve sam mogućnosti iscrpio. Obratio sam se direktoru fabrike, predsedniku Nadzornog odbora, oni su mi na tom sastanku čak rekli, tu je bio i advokat Nikola Maslać (…) obećali su da će mi dozvoliti da postavim tu mermernu ploču o svom trošku i da posadim jednu ili dve tuje, dva zimzelena drveta, pošto su njih dvojica izgoreli”, naveo je Milivojević.
Direktor Predrag Ilić kojeg, kako je naglasio, poznaje već 50 godina, obećao mu je čak i da će radnici fabrike iskopati rupe u koje bi bile zasađene tuje. Od tada mu se, međutim, ne javlja na telefon.
“Poslao sam mu i tri poruke, isto nije hteo da mi odgovori. Znači, Milovan im je bio potreban pred izbore, verovatno su dobili nalog i zaduženje da se Milovan pred lokalne izbore u Lučanima, da se Milovan ućutka, mada Milovana ne interesuje politika, Milovan se nije mešao u politiku devet, dest godina. Znači, nije me interesovalo, mene ne interesuje ni ko je na vlasti, mene interesuje samo da ja ostvarim svoje pravo, da dokažem da je moje dete nastradalo tuđom bahatošću, znači nepoštovanjem propisa rada”, kazao je on.
“Zastupnik okrivljenih se predstavljao: Ja sam Dragan Palibrk, školski drug Aleksandra Vučića”
U tome je, kako je dodao, tek delimično uspeo, jer je suđenje za pogibiju njegovog sina, kako je ocenio, bila farsa, a na kraju je osuđena samo jedna osoba.
“Ovde sam bio, kod predsednika lično, znači ja i supruga i ćerka, i advokat Vladimir Todorić. Predsednik nam je tada obećao sve, od toga nije ispunjeno ništa, sem pokretanja optužnice. I na prvom ročištu se pojavljuje gospodin Dragan Palibrk. U Ivanjici, u sudu, kad ga pitaju ko ste vi, on se predstavlja: Gospodin Dragan Palibrk, školski drug Aleksandra Vučića i lični pravni zastupnik. Vi kad to kažete u jednom sudu, provincijskom, u jednom malom mestu, znači tu i tužilac i sudija više ne mogu da sude”, ocenio je Milivojević.
Smatra i da je Palibrk to rekao sa namerom, jer je on bio pravni zastupnik okrivljenih i nije važno čiji je školski drug i lični pravni zastupnik.
“Tako da se taj postupak razvlačio, trajao… Preko 150 puta smo išli u sud, ja i moja porodica”, podsetio je Milivojević.
“Spomen-ploča može biti samo opomena drugim radnicima”
Milivojević je objasnio i da postavljanje spomen-poloče nije njegov zahtev, već molba i roditeljski vapaj. Kaže i da je prethodni put sa predsednikom Vučićem razgovarao kao roditelj sa roditeljom.
“Gde mi je predsednik ponavljao u više navrata da je on roditelj troje dece, Danila, Milice i malog Vukana. Njemu deca nek su živa i zdrava, hvala Gospodu Bogu. Ja sam svoga sina sahranio. Ja ne tražim ništa, ja ne tražim ništa što je neizvodljivo, što je nemoguće. Tražim da jednu mermernu ploču 60 puta 70, sa likom svoga sina, stavim na objekat gde je moj sin (stradao)”, poručio je on.
Spomen-ploča, kako je dodao, nikome neće smetati. Naprotiv, smatra da može opomenuti radnike da vode računa o bezbednosti kada vide da je na tom mestu stradao momak od 25 godina.
“Da niko više tu ne nastrada, da se opomene. Ja znam, kad sam išao niz Moraču i gledao ta obeležja, onda se zamislim i stanem: Milovane, polako! Vidim koliko su ljudi tu nastradali. To može biti samo opomena drugim ljudima i drugim radnicima”, uveren je Milivojević.
“Predsednik je rekao da će Ani Brnabić ostaviti čistu kancelariju, neka ostavi moju fasciklu”
Ukoliko predsednik ne bude ispunio njegovu “roditeljsku molbu”, Milivojević se nada da će to učiniti Ana Branbić koja bi, nakon Vučićeve ostavke, kao predsednica parlamenta trebalo da postane i vršiteljka dužnosti predsednika Srbije.
“Pošto predsednik najavljuje da će ostaviti Ani Brnabić čistu kancelariju, evo, nek ostane moja fascikla, nek je ima Ana Brnabić, neka je reši ona. I kod nje sam bio, tad je bila predsednica vlade, evo je sad, kao vršilac dužnosti predsednika države nek pomogne Milovanu Milivojeviću, nek samo kaže jedno: Da, može, Milovane”, kazao je Milivojević.
Spomen-ploču je, kako kaže, već naručio, samo treba da precizira kada da se izradi, i da mu se dozvoli dan kada može da je postavi u fabrici.
