Vlada Srbije saopštila je da je na današnjoj sednici usvojila predlog i uputila ga predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Premijer Đuro Macut naveo je u obrazloženju te odluke, kako je prenela Vlada u saopštenju, da je u periodu koji je usledio nakon održavanja izbora 17. decembra 2023. godine omogućeno zainteresovanim političkim činiocima da iznesu predloge radi dodatnog poboljšanja izbornih uslova i izbornog zakonodavstva u Srbiji.
Ocenio je da su ti uslovi, uz uvažavanje iznetih stavova, a posebno preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) “dodatno i značajno poboljšani izborni uslovi u Srbiji”.
“Održavanje novih parlamentarnih izbora u tim okolnostima obezbedilo bi viši stepen demokratičnosti, smanjenje tenzija koje se stvaraju između suprotstavljenih opcija u društvu, odbacivanje isključivosti i govora mržnje i afirmisanje prava na slobodno iznošenje mišljenja i stavova o određenim političkim, ekonomskim i drugim pitanjima, uključujući i dalju afirmaciju evropskih vrednosti”, navedeno je u obrazloženju.
Macut je naveo da u skladu sa tim, a posebno uvažavajući činjenicu da su u delu javnosti prisutni zahtevi za raspisivanje novih, vanrednih izbora za narodne poslanike, Vlada predlaže predsedniku Republike da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike.
Predsednik sada ima rok od 72 da raspusti parlament i raspiše izbore, nakon čega se ulazi u celu predizbornu proceduru.
Istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se oni okončaju za najranije 45, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. Plus tri dana roka koji predsednik Republike ima za odluku o predlogu Vlade.
Šta se dešava raspuštanjem Skupštine?
Ukazom predsednika prestaje mandat aktuelnom sazivu Narodne skupštine. Parlament nakon raspuštanja može da obavlja samo poslove određene Ustavom i zakonom, odnosno tekuće poslove.
Istovremeno, odluka predsednika o raspisivanju izbora pokreće čitav niz zakonskih rokova. Od tog trenutka stranke, koalicije i grupe građana počinju sa prikupljanjem potpisa za svoje izborne liste.
Prikupljanje potpisa
Rok za podnošenje izborne liste je najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Za učešće na parlamentarnim izborima, izborna lista mora da bude podržana sa najmanje 10.000 potpisa birača. Uz listu se dostavljaju i potpisi, odnosno pisane izjave birača koje su overene pre isteka roka za podnošenje liste.
Potpisi se mogu overavati kod javnog beležnika, u opštinskoj ili gradskoj upravi, a tamo gde nema javnog beležnika i kod osnovnog suda, sudske jedinice ili prijemne kancelarije osnovnog suda.
Važna novina u odnosu na ranije izborne cikluse jeste da jedan birač sada može svojim potpisom podržati više izbornih lista.
Za liste nacionalnih manjina važe posebna pravila i niži prag podrške.
Predaja izbornih lista
Kada stranke ili koalicije sastave liste kandidata i prikupe potrebnu dokumentaciju i potpise, liste se predaju Republičkoj izbornoj komisiji (RIK)
Prema važećem Zakonu o izboru narodnih poslanika, izborna lista mora da bude podneta najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Ako se izbori održe 25. oktobra, krajnji rok za predaju izbornih lista bio bi 5. oktobar.
Uz listu se, između ostalog, dostavljaju saglasnosti kandidata da prihvataju kandidaturu, dokumentacija o kandidatima i najmanje 10.000 overenih izjava birača koji podržavaju listu.
Na jednoj listi može biti najviše 250 kandidata, koliko se i bira narodnih poslanika. Istovremeno mora biti ispunjeno pravilo o zastupljenosti polova – najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola, odnosno u svakih pet kandidata moraju biti najmanje po dva pripadnika manje zastupljenog pola.
RIK proverava liste
Nakon predaje, RIK proverava da li lista ispunjava zakonske uslove.
Ako dokumentacija nije potpuna ili postoje otklonjivi nedostaci, RIK podnosiocu ostavlja 48 sati da ih ispravi. Ako se nedostaci otklone, RIK u narednom roku donosi odluku o proglašenju liste. Protiv odluka o proglašenju, odbijanju ili odbacivanju liste mogu se podnositi prigovori, takođe u rokovima propisanim zakonom.
Tek kada izborna lista bude proglašena, ona postaje deo izborne trke.
Konačan spisak lista i glasački listić
Posle završetka postupka kandidovanja RIK utvrđuje zbirnu izbornu listu, odnosno konačan spisak svih proglašenih izbornih lista koje će se naći na glasačkom listiću.
Zbirna izborna lista mora biti objavljena najkasnije 15 dana pre dana glasanja. Ako se glasa 25. oktobra, to znači da bi konačan spisak izbornih lista morao da bude utvrđen najkasnije 10. oktobra.
Redosled lista na zbirnoj listi određuje se prema redosledu kojim su proglašene, što znači da redni broj na glasačkom listiću nije posledica političkog dogovora, već redosleda kojim RIK proglašava izborne liste.
Birački spisak i biračka mesta
Paralelno sa kandidovanjem odvija se i priprema biračkog spiska i biračkih mesta.
Jedinstveni birački spisak zaključuje se 15 dana pre izbora. Za 25. oktobar to znači 10. oktobar. Nakon toga se utvrđuje konačan broj birača koji imaju pravo glasa na izborima.
Lokalne izborne komisije biračka mesta određuju najkasnije 10 dana od stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, dok se članovi biračkih odbora moraju imenovati najkasnije deset dana pre glasanja.
Beta, Nova.rs
