Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se brza pruga od Beograda do Niša gradi “kao Skadar na Bojani”, ali da je to njegova greška, jer je želeo da taj projekat, koji se realizuje u saradnji sa Evropskom unijom, što manje košta građane Srbije, “a na kraju nas uništiše procedurama”.
Vučić je tokom obilaska gradilišta lokalnog puta između Bačkog Brestovca i Bačkog Gračaca, kod Odžaka, govorio i o brzoj pruzi koja se gradi između Beograda i Niša, a najvećim delom je finansira EU. Kazao je da deonica Đunis-Stalać duga oko 20 kilometara treba da krene sa izgradnjom u martu sledeće godine.
“Kao Skadar na Bojani da gradimo. Ali tu sam ja pogrešio, neću vam reći zašto, da mi ne kažu da vodim geopolitiku. Ja sam pogrešio jer sam hteo da dobijemo više para, besplatno, za džabe da dobijemo, da ne košta građane Srbije, a na kraju nas uništiše procedurama i izgubite i pare na koje ste računali i sve drugo”, kazao je Vučić.
“Izvinjavam se, izletelo mi je nešto što ne priliči predsedniku”
Vučić je sa predstavnicima putnih preduzeća razgovarao i o potencijalnoj ceni rekonstrukcije starih i izgradnji novih pruga u Vojvodini i drugim delovima Srbije, i tom prilikom je opsovao, nakon čega se izvinio.
Naime, rekao je da bi cena svih tih pruga mogla da izađe najmanje dve milijarde evra, nakon čega je rekao “A je*** ti život, mnogo para”.
“Izvinjavam se, izletelo mi je nešto što ne priliči predsedniku”, rekao je Vučić.
Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev u ponedeljak započinje posetu Srbiji, a Vučić je rekao da će sa njim, između ostalog, razgovarati i o infrastrukturi, navodeći da sve bivše sovjetske republike “maestralno rade pruge”.
EU procedure: Tenderi i transparentnost
Procenjeno je da će ukupna vrednost rekonstrukcije pruge od Beograda do Niša, duge oko 230 kilometara, koštati 2,8 milijardi evra, od čega će EU obezbediti 2,2 milijarde i to oko 600 miliona iz granta, nepovratnih sredstava za koje je ugovor potpisan još 2023. godine, dok će Evropska investiciona banka kreditirati iznos od 1,1 milijardu, a Evropska banka za obnovu i razvoj još 550 miliona evra koliko će biti i izdvajanje države Srbije.
Kako projekat velikim delom finansira EU, on se neće graditi po dosadašnjoj praksi međudržavnih sporazuma i ugovora sa oznakom tajnosti, pa je posle dugo vremena za jedan javni objekat raspisan međunarodni tender.
Opširnije o tome kako napreduje ovaj projkat možete čitati u analizi Demostata.
Beta, N1
