Bezbednosno-informativna agencija (BIA), povodom navoda studenata i pojedinih opozicionih političara da su njihovi telefoni bili na meti špijunskih softvera u Srbiji, saopštila je da oni predstavljaju “običan trivijalni senzacionalizam”.
“Sadržaj ovih navoda jasno ukazuje na prave namere pojedinaca i organizacija koje ih iznose – u vidu rada za interese određenih stranih službi i grupa za pritisak”, navela je BIA.
Dodala je da radi “isključivo u skladu sa zakonima Republike Srbije, striktno poštujući pozitivne pravne propise naše zemlje, te stoga nikada i ne komentarišemo sadržaje ove vrste”.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka Ela Zeković izjavila je juče da je 14 studenata, članova operativnih timova pokreta, špijunirano naprednim špijunskim softverima i da je sve počelo tako što je kompanija Epl poslala saopštenje korisnicima da su, kako tvrdi, bili meta napada.
Prema njenim rečima, na telefonu jedne studentkinje pronađen je Pegazus, špijunski softver koji je razvila izraelska kompanija NSO.
U drugom slučaju, softver za nadzor domaće proizvodnje, poznat kao NoviSpy, navodno je instaliran na uređaj osobe dok je bila u policijskom pritvoru, piše FT u tekstu o špijuniranju u Srbiji.
I kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović tvrdi da je u prethodnom periodu, najmanje od početka godine, sa još 13 studenata i aktivista bio prisluškivan, najavivši da će se ZLF zbog toga obratiti međunarodnim organizacijama.
Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je kazao da su tvrdnje studenata u blokadi, da ih je BIA prisluškivala, “sumnje bez ijednog dokaza” i dodao da je zapravo on bio taj kojeg su prisluškivali.
Američki kongresmen Džo Vilson, jedan od inicijatora predloga zakona kojim se predviđa mogućnost američkih sankcija i zabrane ulaska u SAD za pojedince odgovorne za podrivanje demokratije, mira i stabilnosti u Srbiji i regionu (Srbija ACT), ocenio je da je “neprihvatljivo što je Vučićev režim koristio invazivni špijunski softver za nadzor” građana Srbije.
Raniji slučajevi špijuniranja
Amnesti je krajem 2024. prvi put otkrio ranije nepoznati Android špijunski softver koji je nazvao NoviSpy. Prema forenzičkim nalazima, korišćen je protiv novinara i aktivista u Srbiji. Može da izvlači podatke sa telefona i daljinski aktivira mikrofon i kameru. AmnesTI navodi da sa visokim stepenom pouzdanosti NoviSpy može pripisati BIA.
Amnesty je u martu 2025. objavio da je pronašao dokaze da su dva novinara BIRN-a u Srbiji bila meta Pegasus špijunskog softvera u februaru 2025.
U februaru 2025. Amnesti je objavio nalaze o telefonu srpskog studentskog aktiviste. Forenzička analiza pokazala je da je Cellebrite iskorišćen za zaobilaženje zaštite Android telefona i dobijanje root pristupa, a nakon toga je pokušana instalacija nepoznate Android aplikacije, što je bilo u skladu sa ranije dokumentovanim slučajevima NoviSpy-ja. Kompanija je u februaru 2025. saopštila da je obustavila korišćenje svojih proizvoda kod „relevantnih korisnika“ u Srbiji nakon Amnestyjevog izveštaja.
Ovi slučajevi se nalaze pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal već dve godine.
