Peticiju „Spasimo šume“, kojom pokret Kreni-Promeni traži da se u Srbiji uvede najmanje 30 godina zabrane promene namene opožarenih šuma i šumskog zemljišta, za manje od 48 sati potpisalo je gotovo 30.000 građana, saopštili su iz ove organizacije.
Kreni-Promeni traži i uspostavljanje javnog katastra požara, obavezne planove sanacije i obnove značajnijih opožarenih područja, kao i pokretanje velike akcije obnove šuma uz učešće građana i stručnjaka.
Peticija je upućena Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“.
Peticija se može naći OVDE.
Inicijativa dolazi u trenutku kada se Srbija ponovo suočava sa velikim šumskim požarima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koje je objavila Nova ekonomija, od 2006. do 2025. godine u požarima je stradalo 51.632 hektara šuma u Srbiji.
Posebno teška situacija ovog leta zabeležena je u Deliblatskoj peščari.
JP „Vojvodinašume“ je 20. avgusta navelo da je poslednja pouzdana procena, napravljena 17. avgusta, pokazivala da je požar zahvatio 3.960 hektara, od čega 3.111 hektara šume. U tom trenutku požar je i dalje bio aktivan i proširio se nakon izrade te procene.
Reč je o jednom od najvrednijih prirodnih područja u Srbiji, ističu iz ove organizacije, čija flora obuhvata više od 900 vrsta, podvrsta i varijeteta biljaka, dok je područje značajno i kao stanište brojnih retkih i ugroženih životinjskih vrsta.
„Požar ne sme da donese ekonomsku korist“
Iz Kreni-Promeni navode da peticijom ne tvrde da iza konkretnih požara u Srbiji stoje investitorski ili drugi ekonomski interesi, već da žele da zakon unapred isključi mogućnost da neko od požara može imati korist promenom namene zemljišta.
„Ne tvrdimo da iza konkretnih požara u Srbiji stoje investitorski interesi. Ali upravo zato tražimo zakon koji će unapred ukloniti svaku mogućnost da bilo ko u budućnosti od požara ima korist kroz prenamenu zemljišta“, navodi se u obrazloženju peticije.
Kako dodaju, ukoliko opožarena šuma decenijama ne može da postane građevinsko ili zemljište namenjeno drugim komercijalnim sadržajima, smanjuje se i potencijalni ekonomski motiv za zloupotrebe.
„Ako opožarena šuma ne može decenijama da postane građevinsko zemljište, nestaje i potencijalni ekonomski motiv za takvu zloupotrebu“, poručuju iz pokreta.
Peticiju potpisuju dr Aleksandar Anđelković, docent Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i tim Kreni-Promeni. Anđelković je docent na Katedri za bujice i eroziju Šumarskog fakulteta.
Šta traže peticijom
Kreni-Promeni izdvaja tri ključna zahteva:
Najmanje 30 godina zabrane promene namene opožarenih šuma i šumskog zemljišta
Pokret traži da zakon izričito propiše da požar ne može biti osnov ili povod da šumsko zemljište postane prostor za stambene komplekse, apartmane, hotele, industrijske ili druge komercijalne sadržaje.
Izuzeci bi, prema predlogu, mogli da postoje samo zbog strogo definisanog javnog interesa, uz transparentan postupak i mere kojima se nadoknađuje izgubljena šumska površina.
Javni Katastar požara
Predlaže se digitalni, javno dostupan i geografski precizan registar većih opožarenih površina, koji bi sadržao datum požara, zahvaćenu površinu, prethodnu namenu zemljišta, podatke o sanaciji i eventualne naknadne izmene planskih dokumenata.
Obavezni plan sanacije i obnove
Za svako značajnije opožareno područje, nakon stručne procene štete, trebalo bi utvrditi gde je dovoljna prirodna regeneracija, gde je potrebno pošumljavanje, a gde prethodno treba stabilizovati zemljište i sprečiti eroziju.
Važeći Zakon o šumama već predviđa obavezu sanacije površina oštećenih požarom i nalaže donošenje sanacionog plana najkasnije tri meseca nakon prestanka dejstva prirodne nepogode, navode oni.
Zakon takođe precizira slučajeve u kojima je promena namene šuma i šumskog zemljišta dozvoljena.
Međutim, tvrde, ne sadrži posebno pravilo kojim bi samo zbog činjenice da je šuma izgorela njena prenamena bila zabranjena tokom narednih nekoliko decenija.
Španija zabranjuje promenu namene najmanje 30 godina
Iz Kreni-Promeni ukazuju na primere nekoliko evropskih država koje su u propise unele posebnu zaštitu opožarenih površina.
Španski Zakon o šumama propisuje da se namena šumskog zemljišta zahvaćenog požarom, po pravilu, ne može menjati najmanje 30 godina. Zakon nalaže i stvaranje uslova za njegovu obnovu, dok su izuzeci strogo definisani, uključujući određene slučajeve u kojima je promena namene bila planirana pre požara ili kada postoje naročito važni razlozi javnog interesa uz kompenzacione mere.
Italijanski propisi za opožarene šume i pašnjake predviđaju da najmanje 15 godina ne mogu dobiti namenu različitu od one koju su imali pre požara, uz dodatna ograničenja gradnje i pojedinih aktivnosti.
Grčki Ustav ide još dalje. Član 117 propisuje da javne i privatne šume uništene požarom ne gube svoj prethodni karakter, da moraju biti proglašene područjima za ponovno pošumljavanje i da se isključuje njihovo korišćenje u druge svrhe.
Posledice ostaju dugo nakon što plamen nestane U Kreni-Promeni upozoravaju da požar ne predstavlja samo gubitak stabala.
Nestankom vegetacije i korenskog sistema zemljište gubi zaštitu, zbog čega raste opasnost od erozije i bujičnih tokova. Menja se sposobnost tla da zadržava vodu, uništavaju se staništa, a sagorevanjem vegetacije u atmosferu dospevaju ugljen-dioksid i čestice koje pogoršavaju kvalitet vazduha.
Na peščanim područjima kakva je Deliblatska peščara nestanak vegetacije ima dodatni značaj, jer zemljište ostaje izloženije delovanju vetra i eolskoj eroziji. Zbog toga, smatraju pokretači peticije, obnova opožarenih površina nije samo pitanje šumarstva, već i zaštite zemljišta, voda, biodiverziteta, imovine i bezbednosti stanovništva.
JP „Vojvodinašume“ je, povodom aktuelnog požara, saopštilo da će zvanična procena štete i izrada plana sanacije moći da počnu nakon gašenja, kada bude moguće detaljno snimanje i rekognosciranje terena. Plan bi trebalo da obuhvati šumske sastojine, druga staništa, floru, faunu i zemljište.
„Jedan čovek – jedno drvo“
Peticija, kako navode njeni pokretači, nije zamišljena samo kao zahtev za zakonsku zabranu prenamene.
Kreni-Promeni najavljuje i građansku akciju „Jedan čovek – jedno drvo“, koja bi bila organizovana nakon što stručnjaci utvrde na kojim lokacijama je sadnja zaista potrebna i koje vrste treba koristiti.
Pokret naglašava da pošumljavanje nije odgovarajuće rešenje na svakom opožarenom području.
„Tamo gde struka kaže da drvo treba posaditi – bićemo tu“, poručuju iz Kreni-Promeni.
