Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će biti smanjeni porezi i doprinosi da bi minimalna zarada mogla da bude povećana od januara iduće godine. Vlada Srbije do 15. septembra doneće konačnu odluku o visini minimalne zarade za 2027. godinu jer na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta nisu usaglašeni stavovi o tom iznosu.
“Ne možemo da uništavamo domaću privredu povećanjem minimalne zarade koju poslodavci ne bi mogli da isplaćuju, pa će tu povišicu država prihvatiti na svoj teret”, kazao je Vučić.
Ministarstvo finansija je u pregovorima predložilo da se sa sadašnjih 550 evra minimalac poveća na 600 evra, a poslodavci su prihvatili taj iznos pod uslovom da se poveća neoporezivi iznos zarada.
Sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS “Nezavisnost” tražili su tokom pregovora da im se saopšti koliki će rast zarada biti u javnom sektoru kako bi odredili za koji iznos će se zalagati kako se ne bi ujednačile plate za različite poslove, ali nisu dobili odgovor.
SSSS i UGS “Nezavisnost” su, takođe tokom pregovora, pitali kada će biti dostignut cilj o minimalnoj zaradi od 650 evra koji je predsednik države Aleksandar Vučić obećao pre dve-tri godine, a u međuvremenu je ministar finansija Siniša Mali rekao da će se “iznos od 650 evra dostići do kraja 2027. godine”.
Nekoliko poslednjih godina Vučić je i pre početka pregovora saopoštavao kolika će biti minimalna zarade, ne osvrćući se na konstataciju sindikata da su zbog toga pregovori besmisleni.
Predsedavajuća Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES) i predsednica Ujedinjenog granskog sindikata (UGS) “Nezavisnost” Čedanka Andrić izjavila je da će odluku o povećanju minimalne cene rada za narednu godinu doneti Vlada Srbije jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, sa kojim su se složili i poslodavci, da se minmalac poveća za 9,2 odsto, odnosno na 600 evra.
Andrić je novinarima u Vladi Srbije, nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije na kojoj je razmatrana minimalna cena rada za 2027, rekla da nije postignut konsenzus da se minimalna zarada poveća sa 371 na 405 dinara po radnom času.
Sesnici SES-a prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski i ministarka privrede Adrijana Mesarović, kao i predstavnici poslodavaca i sindikata.
Minimalna cena rada u Srbiji za 2026. godinu iznosi 371 dinar po radnom satu i kreće se oko 65.000 dinara mesečno, zavisno od broja radnih sati u mesecu.
Zakonom o radu propisano je da ukoliko socijalni partneri, odnosno predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca ne donesu odluku na SES-u, iznos minimalca utvrđuje Vlada Srbije.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je predlog Vlade Srbije da se od 1. januara naredne godine minimalna zarada u Srbiji poveća za 9,2 odsto, sa 550 na 600 evra.
Ministar Mali je, na konferenciji za novinare nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj je razmatran iznos minimalne cene rada za 2027. godinu, rekao da je predlog Vlade da se minimalac poveća sa 64.554 dinara na 70.470 dinara i dodao da je to poslednji korak u ostvarenju cilja u programu “Srbija 2027” da do kraja naredne godine minimalna zarada u Srbiji bude 650 evra.
Mali je rekao da je 2010. i 2011. minimalna zarada u Srbiji bila je 15.700 dinara, a da je samo u poslednja 24 meseca nominalno povećanje minimalne zarade bilo 49,4 odsto, a kada se oduzme inflacija 33,5 odsto.
“Dakle, ogromno i značajno povećanje. Ali to pokazuje, s jedne strane, i snagu naših javnih finansija, a s druge strane i odgovornost koju imamo prema socijalnim partnerima, i na kraju krajeva brigu o ljudima, s obzirom da nam je, za one radnike koji dobijaju minimalnu zaradu, taj iznos veoma važan”, naveo je Mali.
Istakao je da je u Srbiji negde ispod 100. 000 radnika koji primaju minimalnu zaradu, da je to i dalje veliki broj, ali daleko manji od nekih pola miliona pre samo 12-13 godina.
“Ono što mi je, takođe, veoma važno, da sa ovim povećanjem minimalne zarade idemo na 117 odsto pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Ako se sećate, to je bio jedan od zahteva sindikata pre par godina. 2012. godine ta pokrivenost bila je samo 62 odsto i onda smo odgovorno, velikim povećanjem minimalne zarade u proteklom periodu, došli do toga da sa ovim povećanjem pokrijemo ne 100, nego 117 odsto minimalne potrošačke korpe”, ukazao je ministar.
Dodao je da, kada su pregovori i razgovori oko minimalne zarade u pitanju, uvek mora da se prati i tržište rada i da su to veoma odgovorno i pažljivo sagledavali.
“Zato idemo i sa povećanjem neoporezivog dela dohotka od 9,2 odsto, u istom iznosu u procentima u kojima se povećava i minimalna zarada”, naveo je Mali.
Dodao je da je, po radnom času, povećanje minimalne zarade sa 371 dinar na 405 dinara.
“Ako sve bude kako treba u smislu priprema, mi bismo već na narednoj sednici Vlade takvu odluku i doneli, kako bi i poslodavci, a na kraju krajeva i zaposleni, imali dovoljno vremena da se za to pripreme”, rekao je ministar Mali.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je danas da će to ministarstvo, u skladu sa Zakonom o radu, uputiti Vladi Srbije predlog odluke o utvrđivanju visine minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine i navela da je predloženo povećanje od 9,2 odsto signal da je Srbija ekonomski stabilna uprkos vrlo složenoj globalnoj ekonomskoj situaciji.
Đurđević Stamenkovski je, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije na kojoj nije postignut konsenzus o povećanju minimalca, rekla da je razgovor sa predstavnicima sindikata, Unijom poslodavaca i ostalim učesnicima bio na najvišem nivou.
”Razgovarali smo o svim ekonomskim izazovima, razmenili mišljenja i, u skladu sa Zakonom o radu, Vlada Srbije doneće odluku o utvrđivanju visine minimalne cene rada, ali prateći sve predloge sa ciljem da izbalansiramo položaj poslodavca sa pravima i kvalitetom života radnika. Vlada Srbije predložiće i da onoliko koliko procentualno raste minimalac za isti procenat poraste i neoporezovani deo zarade kako bismo zaštitili položaj poslodavaca, odnosno kako bi država preuzela na sebe teret povećanja minimalca u visini od 13 milijardi”, rekla je ministarka.
Ona je kazala da će minimalac od oko 600 evra pokriti 117 odsto minimalne potrošačke korpe i dodala da je, prema podacima Eurostata, Srbija prestigla šest evropskih zemalja kada je u pitanju vrednost minimalca.
”Srpski minimalac vredi više u odnosu na neke druge evropske zemlje, odnosno za isti taj novac možete kupiti više u Srbiji nego, recimo, u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj. Mislim da je ovo jedan dobar indikator, da pokazuje stabilnost srpskih finansija i, pre svega, volju države da uvaži prava radnika i da poboljša kvalitet njihovog života”, kazala je Đurđević Stamenkovski.
Ona je zahvalila svim učesnicima dijaloga na konstruktivnim predlozima.
”Verujem da je svaki socijalni dijalog koristan i plodotvoran za Srbiju, a Vlada Srbije preuzeće odgovornost i doneti odluku o visini minimalne zarade za 2027. godinu, do nekog budućeg narednog vanrednog povećanja”, rekla je ministarka.
Ove godine minimalna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u Srbiji iznosi oko 65.000 dinara, odnosno oko 550 evra, što je svrstava među države sa najnižim minimalcem u Evropi. Srbija je po visini minimalne zarade prema podacima Eurostata na dnu lestvice sa bruto iznosom od 743 evra.
Nižu minimalnu zaradu od Srbije imaju Ukrajina, gde je bruto minimalna zarada 169 evra, Moldavija sa 313 evra, Albanija sa 531 evrom i Bugarska sa 620 evra. Nižu bruto minimalnu zaradu od Srbije imaju i Turska (621 evro), Severna Makedonija (624 evra) i Crna Gora (670 evra).
Na početku prošle godine Srbija je imala niži minimalac i od Crne Gore i od Turske, ali su ga poslednja tri povećanja podigla iznad ovih zemalja.
Sve ostale evropske zemlje imaju višu minimalnu zaradu od Srbije. U Letoniji je bruto minimalna zarada 780 evra, u Rumuniji 825 evra, u Mađarskoj 906 evra, u Slovačkoj 915 evra, u Češkoj 923 evra, u Estoniji 946 evra, a na Malti 994 evra.
Hrvatska ima bruto minimalnu zaradu 1.050 evra, u Portugaliji i Grčkoj minimalna zarada iznosi po 1.073 evra, dok je na Kipru 1.088 evra.
U Poljskoj bruto minimalna zarada iznosi 1.119 evra, u Litvaniji 1.153 evra, u Španiji 1.425 evra, u Sloveniji 1.482 evra, dok je u Francuskoj 1.867 evra.
Minimalnu zaradu veću od 2.000 evra imaju Belgija (2.234 evra), Holandija (2.338 evra), Nemačka (2.343 evra), Irska (2.391 evro) i Luksemburg (2.771 evro).
Među najvišim minimalcima su i te zarade u Danskoj, Italiji, Austriji, Finskoj, Švedskoj, Islandu, Norveškoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.
Beta
