Evropski parlament izražava žaljenje zbog kampanje da se učesnici protesta 15. marta 2025. u Beogradu lažno optuže da su simulirali upotrebu “zvučnog topa”, osuđuje optužbe na račun evroposlanika da su širili lažne vesti o tom protestu i zabrinut je zbog saradnje vladajuće stranke u Srbiji sa Komunističkom partijom Kine.
To se navodi u amandmanima na nacrt rezolucije o Srbiji o kojoj danas treba da glasa Evropski parlament, koje je podneo njen autor, izvestilac za Srbiju Tonino Picula, u ime poslaničkog kluba Socijalista i demokrata, zajedno sa poslanikom Vladimirom Prebiličem u ime Zelenih.
“Evropski parlament izražava žaljenje zbog kampanje zastrašivanja mirnih studenata, novinara i aktivista koju sprovode srpske vlasti, a koja se oslanja na kontroverzni izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) kako bi se učesnici protesta lažno optužili za upotrebu zvučnog topa tokom protesta 15. marta 2025. na Trgu Slavija u Beogradu”, navodi se u amandmanu.
EP takođe “ističe da je korišćenje straha kao oružja za suzbijanje građanskog neslaganja potpuno neprihvatljivo i nespojivo s temeljnim vrednostima EU i oštro osuđuje najnovije napade najviših zvaničnika Srbije na poslanike u Evropskom parlamentu, uključujući netačne optužbe da su širili laži i pogrešne informacije o tom protestu”, dodaje se u ;amandmanu na član kojim EP izražava “duboku zabrinutost zbog verodostojnih navoda o upotrebi akustičnog oružja protiv mirnih demonstranata”.
Picula i Prebilič u ime svojih poslaničkih grupa podneli su i amandman u kojem se navodi da Evropski parlament sa zabrinutošću prima na znanje nedavni memorandum o saradnji vladajuće stranke u Srbiji i Komunističke partije Kine, koji otvara dodatna pitanja u pogledu strateške predanosti Srbije da nastavi svoj put prema EU.
Taj amandman se odnosi na Član 9. nacrta Rezolucije kojim se izražava zabrinutost EP zbog vojne, bezbednosne i odbrambene saradnje s Kinom.
Amandmanom koji je podneo Danilo dela Vale, u ime poslaničkog kluba Levice, izražava se protivljenje obustavljanju pretpristupnih fondova za Srbiju “jer to ne bi oslabilo političku elitu na vlasti, već prvenstveno kaznilo stanovništvo, ruralna područja i najranjivije grupe”.
Izražava se zabrinutost da bi “takva finansijska ucena mogla gurnuti Srbiju prema neevropskim ulagačima, uključujući kineske konzorcijume u državnom vlasništvu sa slabijim socijalnim i ekološkim standardima”.
Tri amandmana podneli i su poslanici Tomas Frolih i Marčin Siprevski u ime ; Poslaničkog kluba Evropa suverenih nacija (ENS).
U jednom se navodi da je javno mnjenje Srbije duboko podeljeno, pri čemu su neki od glavnih percipiranih razloga za zabrinutost u pogledu članstva u EU iskorišćavanje prirodnih resursa, odliv mladih i gubitak kulturnog identiteta i tradicionalnih vrednosti.
U drugom, Amandmanu 6 na Član 18. nacrta Rezolucije, se podseća da je na parlamentarnim izborima u decembru 2023. narod Srbije jasno odabrao sastav svoje vlade i da su u martu 2026. održani lokalni izbori u više opština i poziva EU da poštuje demokratski izbor srpskog naroda i da izbegne zaoštravanje sukoba između različitih stranaka.
Upozorava se da podržavanjem napora za poništenje legitimnog rezultata izbora zbog nezadovoljstva ishodom EU zapravo podriva demokratiju u Srbiji i podstiče polarizaciju i nestabilnost.
Trećim, Amandmanom 7. na Član 43 nacrta ;Rezolucije koji poziva na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile i nezakonitog nadzora nad učenicima protesta, dodaje se i poziv na istragu nasilja nad policijskim i drugim javnim službenicima, te uništavanja javne imovine.
Usmenim amandmanom koji podnosi poslanik Helmut Brandšteter dodaje se nova stavka u uvodnom delu Rezolucije da “izjave predsednika Vučića o planiranom povlačenju sa funkcije i nagoveštaji da bi mogao da se kandiduje za mesto predsednika Vlade, podsećaju na model Putin–Medvedev, kojim je Putin učvrstio svoju vlast i Rusiju dodatno gurnuo u autokratiju” i da “građani Srbije zaslužuju da žive u istinskoj demokratiji, zasnovanoj na sistemu međusobne kontrole i ravnoteže vlasti i delotvornom funkcionisanju vladavine prava”.
Podsetimo, prethodno je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, govoreći o izveštaju za Srbiju, rekao da je situacija jako loša i dodao da žele da pozovu Komisiju da suspenduje finansiranje Srbije, kad je reč o Planu za rast i razvoj Zapadnog Balkana.
Picula je na sednici Evropskog parlamenta rekao da ovogodišnji izveštaj o Srbiji “naglašava realnost u istoriji ove zemlje”.
“Zabeležen je slab napredak u brojnim poglavljima, ako ga je uopšte bilo. Imali smo jako tešku situaciju na početku ove godine kad su nas napadali poslanici u Srbiji, mediji, političari… Bile su izjave sa strane predstavnika vlasti da smo mi podržavali revoluciju”, rekao je on.
Izvestilac EP za Srbiju je istakao da su reforme “svakako neophodne pre pristupanja, ali da Srbija zaostaje”. On je dodao da postoje problemi i u odnosima Beograda i Prištine u vezi sa pitanjima bezbednosti.
“Postoji i agresivna retorika prema EU, mediji nemaju slobodu, civilno društvo je isključeno. Kada je reč o preporukama za reformu i njihovom sprovođenju, na primer reforma izbornog procesa, tu je zabeležen mali ili nikakav napredak. Vlada Srbije je rekla da je pristupanje Uniji strateški cilj, ali činjenice to ne podržavaju”, rekao je on.
Picula je ocenio da postoji nazadovanje, kada je reč o demokratiji i vladavini prava.
“Postoji veliki jaz između onih građana Srbije koji su za EU i onoga što se događa u političkoj realnosti. Na primer, dogodilo se rušenje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i postoji nezadovoljstvo građana Srbije. Naročito kada je reč o vladavini prava, situacija je jako loša. Želimo da pozovemo (Evorpsku) Komisiju da suspenduje finansiranje Srbije, kad je reč o Planu rasta za Zapadni Balkan”, dodao je on.
Picula je istakao da mnogo još treba da se uradi za civilno društvo, nezavisnost sudstva i druge oblasti.
“Možemo videti da u proteklih deset godina nije došlo do dobrih rezultata, tako da ne treba ni da razmišljamo kako bi trenutno izgledao referendum o pristupanju EU u Srbiji i sa razlogom je podrška na najnižem nivou u celom regionu. To je zato što se toleriše antievropska retorika koja je toliko dominirala u prethodnim godinama i koja se zasniva na lažima, Na primer imate onda Klaster 3, ima onih koji smatraju da bi taj klaster trebalo otvoriti i da bi to pomoglo da se prevaziđe stagnacija u pregovorima, ali vidimo da evropski standardi nisu ispunjeni u Srbiji”, rekao je Picula.
On je podsetio i da se Srbija nije uskladila sa spoljnom politikom Evropske unije.
“Videli smo da je ministar prisustvovao sahrani nedavno u Iranu i da su prisustvovali političari inauguraciji (Nikolasa) Madura i da Srbija nije učestvovala na bezbednosnom samitu koji je održan u Crnoj Gori”, dodao je on.
Govoreći o medijima, Picula je ocenio da je situacija prilično problematična.
“Zato smo videli da pokušavaju da preuzmu kontrolu nad poslednjim nezavisnim medijima”, istakao je Picula.
Izvestilac Evorpskog parlamenta za Srbiju je naveo da građani Srbije žele da imaju pravične izbore i da izgrade evropsku budućnost nakon mnogo godina demokratskih koraka unazad i zastoja.
On je rekao i da ne može da se govori o dijalogu sa Prištinom, ako ne postoji odgovornost za krivična dela.
“Ne možemo da pričamo niti da pregovaramo o tim Vučićevim zakonima koje nije ni trebalo da budu doneti, treba da se pridržavamo svojih vrednosti i da ne prihvatamo druge zastoje u demokratiji. Ako Srbija želi da ostane deo Evrope, onda je potrebno da odluči da je za reforme i da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, dodao je on.
Beta
