U krivičnoj prijavi, koju je preko svojih advokata podneo, Veselin Milić tvrdi da su Marko Kričak i Boško Sekulović krivotvorili dokaze i vršili pritisak na svedoke i optužene kako bi činjenice prilagođavali već formiranoj konstrukciji događaja. Da li je Kričak imao lični motiv da Milića udalji sa mesta načelnika i da li je njihov obračun mogao da počne bez odobrenja vrha vlasti.
Slučaj Senjak i ubistvo Aleksandra Nešovića Baje za koje se tereti Saša Vuković Boske u restoranu „27“ na Senjaku ogolili su povezanost vlasti sa kriminalom i podele u kriminalno-političkom krilu. Pokazali su i dubinu sukoba u policiji koju je Aleksandar Vučić pretvorio u partijsku vojsku. Smenjeni načelnik beogradske policije Veselin Milić preko svojih advokata podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu, onom istom koje je podiglo optužnicu protiv njega. U krivičnoj prijavi, u koju je Radar imao uvid, Milić ukazuje da je tužilaštvo odbacilo najvažnije delove krivične prijave koju su protiv njega potpisali načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Marko Kričak i načelnik Službe za suzbijanje kriminala pod UKP-om Boško Sekulović.
Milić upravo njih dvojicu optužuje za zloupotrebu službenog položaja. Tvrdi da su po dogovoru prikupljene dokaze protiv njega prikazali „selektivno, nepotpuno i neistinito“. Podsetimo, u prijavi protiv Milića pisalo je da je prisustvovao ubistvu Nešovića 12. maja u restoranu „27“ i teretio se za pomoć učiniocima posle izvršenog krivičnog dela, za sklanjanje dokaza i za neprijavljivanje zločina. Međutim, VJT je konstatovao da dokazi, pre svega video-snimci nadzornih kamera, upućuju da on nije bio u restoranu u vreme ubistva, pa je prvo odustalo od gonjenja tri pripadnika njegovog obezbeđenja, a zatim su i njega pustili da se brani sa slobode, optuživši ga samo za neprijavljivanje zločina. Upravo Milić u krivičnoj prijavi tvrdi da su video-snimci sigurnosnih kamera bili poznati Kričku i Sekuloviću pre nego što su podneli prijavu protiv njega, da su unapred znali i za nalaze sa baznih stanica mobilne telefonije i da su te dokaze, ali i iskaze drugih osumnjičenih i svedoka selektivno i netačno prikazali u prijavi za Senjak. Cilj im je bio, kako piše u krivičnoj prijavi, da se podrži unapred dogovorena konstrukcija protiv Milića.
Svesno izostavljali dokaze
Zanimljivo je da je u prijavi za Senjak, kojom je bio obuhvaćen Milić, samo kao svedok predložen treći potpisnik, načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pri UKP-u Marko Zafirović. Nedavno je pripadnik Zafirovićevog obezbeđenja Dragiša Grujić bio uhapšen zbog sumnje da je iznudio novac, o čemu smo pisali u Radaru, a zatim je priveden u VJT, koje sada očito mora da se bavi unutarpolicijskim sukobima. Mnogi u MUP i ova dešavanja vide kao deo unutarpolicijskog sukoba, koji se rasplamsao.
U krivičnoj prijavi koju su podneli Milićevi advokati 30. jula navodi se da su Kričak i Sekulović „propustili da u krivičnu prijavu (15. maja) i njenu dopunu (16. maja) unesu dokaze koji su im bili poznati, uključujući snimke video-nadzora, podatke o baznim stanicama i drugi materijal od značaja za ocenu postojanja osnovane sumnje“. Tezu da su selektivno prikazivali dokaze potkrepili su navodima da su svesno izostavljali one koji nisu potvrđivali „tvrdnje iz krivične prijave i njene dopune“. Kao primer uzeli su iskaze da je Milić telefonom pozvao Nešovića, da su vodili raspravu pred trećim licem, pa je Nešović onda došao u restoran „27“, da je šef beogradske policije bio prisutan za istim stolom kada su u žrtvu pucali Saša Vuković i Mario S. Milićevi advokati međutim tvrde da su pripadnici UKP 14. maja, dan pre podnošenja prijave i hapšenja Milića, oduzeli tri hard diska sa snimcima sigurnosnih kamera u zgradi gde on stanuje. Prilikom oduzimanja pripadnici UKP-a su zajedno sa B. I., profesionalnim upravnikom zgrade u kojoj Milić živi, pregledali snimke. Videli su vreme kada Milić dolazi, što je, kako je kasnije i tužilaštvo zaključilo, bilo pre ubistva Nešovića. Zbog toga je upravnik zgrade koji je i potpisao potvrdu o oduzetim hard diskovima sa snimcima, u Milićevoj prijavi predložen za svedoka u postupku protiv Krička i Sekulovića.
U prilog dokazima sa kamera u Milićevoj prijavi se podseća da je on odmah 15. maja, kada je saslušavan prvo kao građanin, tražio da se uzmu snimci sa sigurnosnih kamera. Takođe se naglašava da je Kričku i Sekuloviću bilo poznato, pre nego što su okrivili Milića, kada je Nešović dolazio, zatim odlazio i ponovo došao u restoran „27“, jer su uzeli snimke video-nadzora i sa njegove zgrade.
Milićevi advokati podsećaju i da je još 13. maja njegov komšija i kum ubijenog Nešovića N. M. saslušan u UKP u svojstvu građanina. I on im je ispričao da se oko 23 časa čuo sa Nešovićem, koji mu je tada rekao da je napustio restoran. O tome je i u tužilaštvu detaljno svedočio. Opisao je šta je pričao sa Nešovićem, da je proverio vremena i zaključio da Milić nije bio u restoranu u vreme ubistva, kada se Nešović drugi put vratio. U prijavi protiv Krička i Sekulovića piše da je Milićev komšija i policiji naknadno predao hronologiju događaja prema podacima iz svog telefona, sa minutažom kad se čuo sa Nešovićem, a kada sa Milićem. To je suprotno tvrdnjama iz krivične prijave protiv Milića da se on lično čuo sa Nešovićem i da ga je „namamio“.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Radara.
