Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović ocenio je, u izjavi FoNetu, da Srbija ni tokom aktuelnog toplotnog talasa nije uvela nijednu konkretnu i obavezujuću meru za zaštitu svih zaposlenih, već da se sve svodi na preporuke Republičkog štaba za vanredne situacije, koje se pre svega odnose na rad na otvorenom.
Reljanović je rekao da je Republički štab za vanredne situacije preporuke prosledio lokalnim štabovima, koji treba da procene situaciju u svojim sredinama i eventualno donesu dodatne preporuke ili mere, ali da ne očekuje donošenje obavezujućih odluka.
On je podsetio da se godinama unazad objavljuju preporuke Vlade Srbije i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, koje nisu obavezujuće, već ukazuju na mere koje bi poslodavci trebalo da preduzmu u okviru zakonske obaveze da zaposlenima obezbede bezbedne i zdrave uslove rada.
Prema njegovim rečima, preporuke se uglavnom odnose na rad na otvorenom kada temperature prelaze 36 stepeni Celzijusa, dok za ostale oblike rada praktično ne postoje posebne mere.
Reljanović je naveo da se od poslodavaca očekuje da obezbede zaštitnu opremu, dovoljne količine vode, češće i kraće pauze, kao i da organizuju rad tako da se prepoznaju i spreče posledice toplotnog udara.
Dodao je da preporuka da se izbegava rad na otvorenom između 11 i 18 časova odgovara iskustvima pojedinih evropskih zemalja, ali da nije obavezujuća.
“Poslodavci jesu u obavezi da preduzmu određene mere, jer ih na to obavezuje zakon, ali konkretizacija kada i kako se te obaveze primenjuju uglavnom izostaje”, rekao je Reljanović.
“Srbija nikada nije uvodila opšte mere za sve zaposlene”
On je istakao da Srbija nikada nije uvodila opšte mere za sve zaposlene tokom ekstremnih vrućina, poput dvokratnog radnog vremena koje se primenjuje u pojedinim državama.
Govoreći o zaposlenima koji rade u zatvorenim prostorima, Reljanović je naveo da problemi postoje i u kioscima bez klimatizacije, kao i u fabričkim halama sa lošim provetravanjem, gde su ranijih godina beleženi slučajevi dehidracije, iscrpljenosti i padanja radnika u nesvest.
Istakao je da zakon obavezuje poslodavce da obezbede odgovarajuće uslove rada, uključujući optimalnu temperaturu, ali da se te obaveze često ne poštuju.
“Mnogi nesavesni poslodavci procene da im je jeftinije da plate prekršajnu kaznu nego da sprovedu sve propisane mere zaštite”, rekao je Reljanović.
Na pitanje kome zaposleni mogu da se obrate ukoliko rade u nebezbednim uslovima, on je rekao da je nadležna inspekcija rada, odnosno inspektori za bezbednost i zdravlje na radu.
Međutim, upozorio je da zbog nedovoljnog broja inspektora reakcije često kasne, pa inspekcijski nadzor gubi smisao kada se obavi tek po završetku toplotnog talasa.
“Trebalo bi menjati propise”
Reljanović smatra da bi zbog sve učestalijih ekstremnih vrućina trebalo menjati propise i uvesti preciznije i obavezujuće standarde zaštite zaposlenih.
“Potrebni su precizniji propisi, više inspektora rada, efikasniji nadzor i strože kazne za poslodavce koji ne obezbeđuju bezbedne uslove rada”, rekao je on.
Dodao je da bi u budućnosti pojedine mere, poput rada od kuće gde je to moguće, dvokratnog radnog vremena i prilagođavanja organizacije rada tokom ekstremnih temperatura, trebalo da postanu obavezujuće, a ne da ostanu samo na nivou preporuka.
FoNet
