U Srbiji je u 7 sati najtoplije u Beogradu, gde je izmereno 26 stepeni, dok je najsvežije u Sjenici, gde je izmereno 11 stepeni, objavljeno je na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). U Zrenjaninu je 25 stepeni, dok su u Novom Sadu, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu izmerena 23 stepena.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je izdao upozorenje na dugotrajan toplotni talas na teritoriji Srbije, koji će obeležiće maksimalne temperature od 35 do 38 stepeni, a lokalno i do 40 stepeni.
Toplotni talas zadržaće se tokom cele prve dekade avgusta, a najizraženiji će biti u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuju maksimalne dnevne temperature oko 40 stepeni.
U urbanim sredinama prognoziraju se i tropske noći, sa minimalnim temperaturama od 20 do 24 stepena, a u Beogradu od 23 do 26 stepeni.
Pod crvenim meteo-alarmom su Banat, Bačka i Pomoravlje, dok su ostali delovi Srbije pod narandžastim meteo-alarmom.
I danas se očekuje sunčano i veoma toplo vreme. Duvaće slab i umeren, istočni i jugoistočni vetar. Najniža temperatura biće od 14 do 23 stepena, a najviša od 35 do 38, lokalno i do 40 stepeni.
U Novom Sadu će biti sunčano i veoma toplo vreme. Duvaće slab do umeren, istočni i jugoistočni vetar. Najniža temperatura biće od 18 do 23 stepena, a najviša oko 37.
RHMZ je objavio i hidrološko upozorenje prema kojem će se na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
Kako se navodi u upozorenju RHMZ, dugotrajan period veoma visoke temperature dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom.
Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja sunčevom zračenju u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperatura vazduha i UV zračenje najintenzivniji, uz redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće.
U gusto izgrađenim urbanim sredinama, naročito u saobraćajnim gužvama i zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što će dodatno povećavati rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja osetljivih kategorija stanovništva.
Dugotrajan period visoke temperature, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom.
Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište. U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.
Toplotni talas koji dugo traje značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem.
Visoka temperatura može da dovede do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećava rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju.
U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika.
Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u poljoprivredi i stočarstvu, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju, zdravlje životinja i produktivnost.
Tanjug
