Velike vrućine nisu bezazlene, upozoravaju lekari, a problem posebno može predstavljati dehidracija. Iako mnogi misle da je dovoljno samo popiti čašu vode kada osete žeđ, telo tada već može biti ozbiljno iscrpljeno.
„Veliku vrućinu ne osećamo kao posebno opasnu prvog dana i zaista ne vidimo veliku razliku između 35 i 37 stepeni. Ali trećeg, četvrtog i petog dana, upravo ono što donose dugotrajni toplotni talasi, situacija postaje mnogo ozbiljnija za naše sugrađane”, kaže dr Filip Đerke, specijalista neurologije iz KB Dubrava za Dnevnik.hr.
Glavni simptomi dehidratacije
Dehidratacija ne znači samo osećaj žeđi. Ona može izazvati tupe glavobolje, vrtoglavicu, konfuziju, slabiju koncentraciju i ponavljanje istih pitanja. U težim slučajevima može doći do problema sa ravnotežom i nestabilnosti pri hodu.
„Kada ljudi počnu da primećuju simptome, telo je već dehidrirano. Tada se više ne znojimo dovoljno, srce počinje ubrzano da kuca, krvni pritisak pada, a mokraća postaje koncentrisanija i tamnije boje”, objašnjava dr Đerke.
Posebno su ugroženi stariji ljudi, ali dehidracija može pogoditi i mlađe osobe.
Zašto se umor javlja tek posle nekoliko dana?
Mnogi tokom toplotnog talasa nastavljaju da rade istim tempom, iako telo već nekoliko dana pokušava da se prilagodi visokim temperaturama.
„Radimo punom snagom, a možda smo već četvrti ili peti dan na velikim vrućinama. Tada osećamo umor koji često pripisujemo iscrpljenosti, a zapravo može biti posledica dehidracije”, kaže lekar.
Kako objašnjava, telo se tada ponaša poput motora koji radi pod velikim opterećenjem – potrebno mu je usporavanje i odmor kako bi nastavilo normalno funkcionisanje.
Mineralna voda može pomoći, ali mleko još bolje hidrira
Kada je reč o nadoknadi tečnosti, voda je prvi izbor, ali postoje i druge opcije.
„Uvek ćemo preporučiti vodu, ali mineralna, odnosno gazirana voda, može brže da hidrira organizam kod akutne dehidratacije. S druge strane, istraživanja pokazuju da mleko veoma dobro rehidrira telo, čak i punomasno mleko”, kaže dr Đerke.
Pored toga, mogu pomoći izotonični napici sa elektrolitima, jer se tokom znojenja ne gubi samo voda već i minerali važni za normalno funkcionisanje organizma.
Preporučuju se i napici poput čaja sa malo šećera i soli, dok kod sokova treba voditi računa o količini šećera.
Oprez sa kafom i energetskim napicima
Kafa može biti deo svakodnevne hidratacije, ali treba biti oprezan jer kofein ima diuretičko dejstvo, odnosno može podstaći izbacivanje tečnosti iz organizma.
„Kafa kao takva može, ali kofeinski napici i energetska pića sadrže taj diuretički deo, pa ih je možda bolje izbegavati tokom velikih vrućina”, upozorava lekar.
Infuzija nije uvek najbolje rešenje
Mnogi ljudi tokom leta traže infuziju čim osete iscrpljenost, ali lekari upozoravaju da ona nije neophodna u većini slučajeva.
„Ako osoba nema ozbiljnu dehidraciju i može da pije tečnost na usta, to je i dalje mnogo bolje rešenje. Studije čak pokazuju da kod umereno dehidriranih ljudi voda koju popiju može brže da rehidrira organizam nego infuzija”, objašnjava dr Đerke.
Posebno upozorava da ni mlađe osobe nisu zaštićene od posledica velikih vrućina.
„Mlađi se često junače, izlaze napolje i ne obraćaju pažnju na unos tečnosti. Imali smo slučajeve mladih ljudi, čak i onih u dvadesetim godinama, koji su zbog dehidratacije doživeli toplotni udar i dolazili sa neurološkim simptomima”, zaključuje dr Đerke.
