Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe državnog giganta Elektroprivrede Srbije (EPS), piše Radio Slobodna Evropa.
A kupovina uglja iz indonežanskih rudnika je, pored ostalog, išla preko posredničke kineske firme, koja je pod kontrolom vlade u Pekingu.
Elektroprivreda Srbije je firmi “Shenhua (Shen Hua) International Trading”, registrovanoj u Hong Kongu, platila oko 460 miliona evra za nabavku uglja iz Indonezije – pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ovaj novac je toj firmi isplaćen između 2022. i 2025. godine.
Ali, detalji posla ostaju nepoznati.
Ugovori srpske Elektroprivrede nisu dostupni javnosti, niti su te dve firme odgovorile na pitanja o detaljima poslovnog aranžmana.
Iako nastavlja nabavku uglja iz Indonezije, EPS za RSE kaže da “trenutno nema” ugovor sa kompanijom “Shenhua International Trading”.
“EPS ima veoma uspešnu saradnju sa kompanijama iz svih delova sveta, i jako dobru saradnju sa kompanijama iz Narodne Republike Kine”, navode u odgovoru.
Elektroprivreda, međutim, ne odgovara sa kojim firmama sada sarađuje kako bi ugalj iz daleke Indonezije stigao u Srbiju i zašto je u proteklim godinama kao jednog od partnera za uvoz birala kinesku državnu firmu.
“Politika i energetika su vrlo tesno povezane u današnjem svetu”, ocenjuje za RSE profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić.
Poslovi Beograda i Pekinga u sektoru energetike deo su šire saradnje dve države, koju njihovi lideri opisuju kao “čelično prijateljstvo”.
Srpska Elektroprivreda je sa kineskim firmama do sada imala nekoliko investicija, među kojima se izdvaja izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu, na istoku države.
Zašto Indonezija?
Sa godišnjom proizvodnjom koja premašuje 800 miliona tona, Indonezija je jedan od najvećih proizvođača uglja u svetu.
Najveći uvoznici indonežanskog uglja su ključne ekonomije Azije: Kina, Indija, Japan.
A od 2022, u drastično manjim količinama u odnosu na azijske države, uvozi ga i Srbija – pokazuju finansijski izveštaji EPS-a, dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.
I EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je zaduženo za nadzor rada ove državne kompanije, u odgovoru za RSE ističu da se uvozni ugalj koristi za “unapređenje kvaliteta” domaćeg uglja, čiji kvalitet iz godine u godinu opada.
Odnosno, kažu da se za proizvodnju struje u termoelektranama uvozni ugalj “meša” sa domaćim – jer ima znatno veću kalorijsku vrednost i sadrži minimalne količine sumpora i pepela, pa samim tim manje i zagađuje okolinu.
“Obezbeđeni ugalj na tržištu iz Indonezije se upravo koristi za navedenu namenu”, kažu u EPS-u.
EPS ocenjuje i da je “energetska nestabilnost na globalnom tržištu” nametnula potrebu da diverzifikuju izvore energenata.
Iako ne otkrivaju ko su im poslovni partneri u poslovima nabavke uglja, naglašavaju da zakone “strogo poštuju”, a da su postupci transparentni.
Prema njihovim podacima, EPS je prošle godine sam proizveo oko 95 odsto uglja utrošenog u termoelektranama, dok je oko pet odsto bilo iz uvoza.
Koliko je uglja proizveo EPS?
Prema zvaničnim podacima, Elektroprivreda Srbije (EPS) je 2025. godine sama proizvela oko 32,8 miliona tona uglja, što je oko 95 odsto tog energenta utrošenog u srpskim termoelektranama. Oko 1,79 miliona tona uglja, odnosno oko pet odsto, bilo je iz uvoza.
Koliko je uglja stiglo iz Indonezije?
Iz Indonezije je EPS-u prošle godine stiglo nešto više od milion tona uglja, a oko 700 hiljada tona uvezeno je iz zemalja “u okruženju”, kako su opisane u finansijskim izveštajima Elektroprivrede.
To su Bosna i Hercegovina, Rumunija, Grčka, Crna Gora.
Preko kojih je sve firmi ugalj iz susedstva stigao do Srbije, EPS ne odgovara, niti su detalji tih poslova opisani u finansijskim izveštajima – od kupovine preko transporta.
Ali, izveštaji od 2022. do 2025. godine pokazuju da je ugalj iz Indonezije stizao preko jednog kineskog partnera.
Za nabavku je, tako, bila zadužena kompanija “Shenhua International Trading”, registrovana u Hong Kongu.
Njena osnovna delatnost je, kako se navodi na sajtu firme, trgovina ugljem i drugim energentima na međunarodnom tržištu. Deo je korporativnog lanca pod kontrolom kineske vlade.
Od 2022, kad je nabavka iz Indonezije počela, pa do 2025. godine, variraju količine uvezenog uglja.
Rekordna je bila 2023. godina, kada je uvezeni indonežanski ugalj plaćen više od 170 miliona evra.
Koliko je firmi ‘Shenhua’ Elektroprivreda platila ugalj?
Finansijska dokumenta EPS-a pokazuju koliki su bili troškovi uglja prema kineskoj kompaniji od 2022. do 2025. godine, u milijardama dinara.
EPS-ovi izveštaji opisuju i kako uglju iz Indonezije na dugom putu do Srbije raste cena.
Početna cena energenta se, kako stoji u dokumentima, kretala između 30 i 50 evra po toni.
Ali, dok stigne do Srbije skoči tri puta.
Nakon troškova utovara i istovara, carine i komplikovanog transporta, cena po toni kretala se između 100 i 150 evra.
Opširnije na sajtu Radio Slobodna Evropa.
