Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu saopštio je da je nedopustivo da predsednik Republike budućnost visokog obrazovanja koristi kao sredstvo političkog obračuna sa državnim univerzitetima.
Prošireni rektorski kolegijum UB izražava protest povodom najavljenih izmena sistema visokog obrazovanja i Zakona o visokom obrazovanju.
Univerzitet u Beogradu, kako je saopštio kolegijum, se nalazi među najboljim univerzitetima sveta, a prema najnovijoj CWUR Global 2000 listi zauzima 393. mesto među više od 21.000 rangiranih visokoškolskih ustanova i nalazi se u najboljih 1,9 odsto univerziteta u svetu.
Istovremeno, ukazuje rektorski kolegijum UB, prema međunarodnim rangiranjima, svrstava se među vodeće evropske univerzitete po zapošljivosti svojih diplomiranih studenata.
“Ovi rezultati nisu ostvareni zahvaljujući privilegijama, već uprkos dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u visoko obrazovanje i nauku i zanemarivanju potreba univerzitetskog sistema. Smatramo da svaka reforma mora imati za cilj jačanje, a ne slabljenje institucija koje ostvaruju međunarodno priznate rezultate”, navodi se u saopštenju.
Najave promena sistema visokog obrazovanja, dodaje se u saopštenju, dodatno produbljuju neizvesnost i otežavaju planiranje nastavnog, naučnog i razvojnog rada.
“Istovremeno, pojedine članice Univerziteta suočavaju se sa pokušajima institucionalne uzurpacije i zaobilaženja zakonom propisanih procedura, što se trenutno najočiglednije vidi na Medicinskom fakultetu. Posebno je zabrinjavajuće što se takvim postupcima dovodi u pitanje zakonitost rada univerzitetskih organa i podriva Univerzitet. Ove najave se pojavljuju nakon višemesečnih pritisaka kojima su bili izloženi Univerzitet u Beogradu, njegovi profesori, studenti i rukovodstva fakulteta. U takvim okolnostima teško je otkloniti utisak da se pod okriljem reforme pokušava sprovesti obračun sa institucijama koje dosledno brane svoju autonomiju i akademske slobode”, saopšteno je.
Prošireni rektorski kolegijum poziva nadležne državne organe “da odustanu od jednostranih poteza koji se tiču budućnosti visokog obrazovanja u Srbiji. Istovremeno, pozivamo stručnu i širu društvenu javnost da stane u odbranu univerziteta kao jedne od najvažnijih institucija od javnog značaja”.
Sporovi oko Zakona o visokom obrazovanju u Srbiji traju već godinama, a posebno su se zaoštrili tokom studentskih protesta i blokada fakulteta koji su počeli krajem 2024. godine, nakon tragedije u Novom Sadu kada je u novembru 2024. pao krov nadstrešnice na Železničkoj stanici.
Kada je Vlada formirala Radnu grupu za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju, višestruki kolektivi sa više državnih univerziteta pokrenuli su peticiju uz upozorenje da nacrt zakona “nije reforma, već demontaža” — da bi sveo fakultete na “ponuđače usluga” i otvorio sistem ka tržišnoj logici i komercijalizaciji obrazovanja.
