Milinkov: Na medijskoj sceni godinama dominiraju propaganda glasila, poslušni i zarobljeni mediji

“Trenutno pare svih nas, građanki i građana, uglavnom dobijaju samo glasila koja šire mržnju, laži i uvrede. Spregu mržnje i državnog novca ćemo prekinuti kad tad. Oni se novinarima više ne smeju zvati”, izjavila je na protestu u Novom Sadu Smiljana Milinkov, šefica odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prenosi N1.

Milinkov je na početku obraćanja pročitala samo deo poruka pretnji smrću i targetiranja novinarki i novinara u Srbiji koji profesionalno izveštavaju.

“Završićete u buretu, jedva čekamo da vas sve pobijemo. Pobićemo ti najmilije, kobilo jedna. Doniram ti metak u čelo. Trebalo bi te silovati, ubiti, zaklati. Zamislite da vam svakodnevno stižu ovakve pretnje i da nema ko da informiše javnost o tome i da nadležnima postavi pitanje odgovornosti”.

Ona je naglasila da su novinarke posebno izložene blaćenju, zato što su žene, zato što su uporne, hrabre, a to posebno nervira nasilnike.

Istakla je i da novinaru napade i pretnje prijavljuju, ali da policija i tužilaštvo retko reaguju.

“Gotovo svaki dan čujemo da je nekom reporteru zabranjeno da izveštava sa događaja. To se zove diskriminacija. To se zove kršenje prava građana i građanki da budu istinito, potpuno i blagovremeno informisani. Često kolege iz drugih zemalja ne mogu da shvate ozbiljnost situacije, jer je kod njih nezamislivo da se medijima zabranjuje prisustvo. O fizičkom nasilju i ugroženoj bezbednosti da ne govorim, a kamoli da policija tuče nepodobne novinare. Kod nas su press prsluci postali magnet za policijske pendreke”, istakla je Milinkov, javlja N1.

Dodala je da reporteri i reporterke kada kreću na teren pakuju šlemove, gas maske, štitnike i fiziološki rastvor.

“Razmislite o ovome kada sledeći put krenete na svoj posao: koliko smo, kao društvo, normalizovali nenormalno? Na nama je da li ćemo da organizujemo sigurne kuće i skloništa za novinare koji su na meti režima, ili da menjamo sve ovo pokvareno. Menjamo!”, poručila je.

Dodala je i da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja 90-ih, kada su novinari ubijani, a mediji gašeni, te da se kada je došao ponovo na vlast, prvo usmerio na medije.

“Ne bi sad, da mu pripisujem promišljenost i mudrost, preuzeo je model koji smo već videli u Mađarskoj pod Viktorom Orbanom, model sistematičnog gašenja kritičkih glasova. Nezavisni mediji su godinama dovođeni na rub egzistencije, dok je istovremeno javnim novcem građen paralelni medijski sistem lojalan vlasti. Takvi mediji služili su političkim potrebama režima, uključujući i targetiranje nezavisnih novinara, aktivista i svih koji su se usuđivali da kritikuju vlast”, kazala je profesorka.

Ističe da je ovaj model prekopiran u Srbiji, jer drugačije vlast Aleksandra Vučića ne bi mogla da opstane.

“Propaganda glasila, poslušni i zarobljeni mediji, klijentelizam i korupcija – to je ono što već godinama dominira na medijskoj sceni. Za REM više ne možemo ni da kažemo da ćuti, jer sad već duže vreme ni ne postoji. O resornom ministarstvu i ministru Bratini ne vredi trošiti reči. A RTS je sinoć pokazao u pravom svetlu režimske televizije. E sad, da REM funkcioniše, televizija Informer bi bila samo deo nečije iskvarene mašte. Sa nacionalnih frekvencija ne bi smele da se šire laži, mržnja i nasilje, već tolerancija i kultura dijaloga. Deca ne bi odrastala u štetne rijaliti programe, javni servisi ne bi ukidali dečije programe, već naprotiv, osmišljavali nove, primerene današnjim generacijama i deci prilazili sa dužnom pažnjom”, poručila je.

Navodi i da građani imaju pravo na kvalitetan kulturni i obrazovni medijski sadržaj.

“Ali sve to nije samo stvar medija. Svi mi moramo da se osvestimo i da preuzmemo deo odgovornosti. To znači da ne lajkujemo, ne klikćemo, ne širimo naslove iz kojih šikljaju senzacije i krv”, navodi Milinkov.

“Puno je posla pred nama. Netransparentno medijsko vlasništvo, monopol, neuređeno tržište – da vas ne opterećujem silnim problemima. Verujte mi, znanje i stručnost imamo, ali je važno da imamo i snagu i volju da istrajemo, i to moramo zajedno. Ono što je najbrže rešivo su medijski zakoni koji su prilično solidni, ali je neophodno da počnu napokon da se primenjuju”, istakla je profesorka.

Naglasila je da u Zakonu o javnom informisanju i medijima vrlo jasno stoji da mediji koji učestalo krše kodeks ne mogu da dobiju budžetska sredstva.

“Trenutno pare svih nas, građanki i građana, uglavnom dobijaju samo glasila koja šire mržnju, laži i uvrede. Spregu mržnje i državnog novca ćemo prekinuti kad tad. Oni se novinarima više ne smeju zvati”, navela je profesorka.

Ona je prisutne zamolila za veliki aplauz za sve koji po cenu sopstvene sigurnosti brane javni interes, čast i ugled novinarske profesije.

“Poseban pozdrav za sve novinare i novinarke na lokalu koji izveštavaju pod pretnjama verbalnim i fizičkim nasiljem s minimalnim platama, vrlo često i bez para. Pošto smo u Novom Sadu, moram da pomenem grupu novinara iz različitih redakcija koja već godinu i po funkcioniše kao novosadska redakcija. Znate, i dan i noć su tu sa nama, i sada su tu”, naglasila je.

N1