Iako je politika državljanstva u nadležnosti Srbije, povećan broj ruskih državljana koji sticanjem srpskog državljanstva dobijaju mogućnost bezviznog ulaska u Evropsku uniju predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Uniju, smatra Evropska komisija.
U najnovijem dokumentu Evropske komisije, kojim se procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 koji se odnosne na vladavinu prava, ova institucija navodi da je u proteklom periodu povećan broj dodeljenih državljanstava ruskim državljanima.
“Uprkos suverenom pravu Srbije da odlučuje o svojim politikama državljanstva i naturalizacije, ubrzano sticanje prava putovanja bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva, čiji se broj povećao u odnosu na prethodne godine, predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU”, navodi se u non-pejperu Evropske komisije u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid.
Ovaj dokument bio je krajem maja predmet rasprave na nivou diplomata država članica Evropske unije.
“Srbija mora poboljšati proveru zahteva za vize koje podnose državljani zemalja za koje se smatra da predstavljaju rizik u pogledu iregularnih migracija ili bezbednosti”, navodi se.
Prema podacima EU, broj izdatih turističkih viza za šengenski prostor ruskim državljanima porastao je tokom 2025. godine na gotovo 480.000, što je najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je najavio da Srbija neće uvoditi vize za ruske državljane.
Prema uslovima iz Plana rasta, Srbija do kraja godine treba da uvede vize za najmanje tri zemlje.
Vizna politika Srbije je sa viznom politikom Evropske unije “samo delimično usklađena” sa listom trećih zemalja čijim je državljanima potrebna viza za ulazak u EU, navodi se u izveštaju o vladavini prava za Srbiju.
Trenutno 12 takozvanih trećih zemalja uživa bezvizni režim sa Srbijom, ali ne i sa EU: Armenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kazahstan, Rusija, Surinam i Turska.
Reformskom agendom Srbija se obavezala da uvede vizni režim za najmanje tri od navedenih država.
Vrednost ove obaveze u okviru Plana rasta iznosi nešto više od 27,1 miliona evra.
Neispunjavanje ove obaveze do kraja 2026. godine rezultiralo bi gubitkom te sume financijskih sredstava.
Primenu ove obaveze Srbija je predvidela do kraja decembra 2024. godine u svojoj Reformskoj agendi za Plan rasta.
Opširnije na sajtu Radija Slobodna Evropa
