Mađarska vladajuća stranka Tisa nominovala je bivšeg predsednika Vrhovnog suda i Evropskog suda za ljudska prava Andraša Baku za novog predsednika države, saopštila je danas poslanička grupa te stranke na Fejsbuku.
Poslanici stranke Tisa naveli su da je Baka tokom čitave karijere “najveći značaj pridavao principu podele vlasti”, dosledno se zalažući za vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa, prenosi Rojters.
“Uvereni smo da iskustvo dr Andraša Bake i profesionalna nezavisnost koju je pokazao tokom karijere predstavljaju značajnu prednost u trenutku kada se pripremamo da zajedno postavimo temelje novog ustavnog poretka Mađarske”, naveli su poslanici.
Smena bivšeg predsednika Tamaša Šujoka bila je jedan od glavnih ciljeva novog mađarskog premijera Petera Mađara, koji ga je nazivao marionetom bivšeg mađarskog premijera Viktora Oramana.
Šujok je prošlog meseca potpisao ustavni amandman koji je usvojila vladajuća stranka Mađara, a kojim je okončan njegov mandat.
Prema tom amandmanu, novi predsednik ostaje na funkciji do stupanja na snagu novog ustava, odnosno najduže pet godina.
Baka, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava, smenjen je sa mesta predsednika Vrhovnog suda odlukom Orbanove vlade 2011. godine, tri godine pre isteka njegovog mandata.
Evropski sud za ljudska prava presudio je 2014. godine da je Mađarska smenila Baku zbog njegovih kritika vlade i da je njegova smena narušila demokratske slobode u zemlji.
Orbanova vlada odbacila je te navode.
Prema važećem mađarskom ustavu, predsednik je uglavnom ceremonijalni šef države sa ograničenim ovlašćenjima, uključujući mogućnost da stavi veto na zakone ili zatraži njihovo preispitivanje.
Potpredsednica Narodne skupštine iz Tise, koja privremeno obavlja funkciju predsednice parlamenta, Aniko Halerne Nađ, zakazala je predsedničke izbore za utorak.
Da bi nominacija bila validna, kandidat mora da dobije pisanu podršku najmanje jedne petine, odnosno 40 poslanika.
U Mađarskoj se predsednik ne bira neposredno na izborima, već ga bira parlament.
Za izbor u prvom ili drugom krugu potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika, ako je nema, u trećem krugu glasanja odlučuje prosta većina između dva kandidata sa najviše glasova.
Fides i KDNP smatraju razrešenje Tamaša Šuljoka nelegitimnim i zbog toga neće da učestvuju u procesu izbora predsednika.
Tanjug
