Vođen medijskim izveštavanjem o policijskoj brutalnosti u Valjevu u avgustu 2025, Zaštitnik građana Zoran Pašalić otišao je u nadzor tamošnje policije, pokazuje beleška do koje je CINS došao i koju objavljuje. Dok prvi zaključci Zaštitnika o ovom slučaju upućuju da policija nije kršila zakon, sagovornici sa kojima su razgovarali upiru na niz propusta Zaštitnika u ispitivanju ovog slučaja, ali i problematičnu belešku kojom se prejudicira krajnji ishod.
Pretučeni građani i oni koje je policija nakon protesta zadržavala u stanici, njih 27, podneli su krivične prijave protiv policajaca i načelnika valjevske policije.
I dok u javnosti isplivavaju dokazi o prekomernoj upotrebi sile policajaca te noći, institucije i dalje ne procesuiraju odgovorne.
Istraživanje CINS-a pokazuje kako se u belešci o nadzoru Zaštitnika građana, koji je vršio kontrolu nad postupanjem policije u Valjevu, navodi da „nije pronašao nepravilnosti i nezakonitosti” u postupanju policije.
On je do ovog zaključka došao na osnovu policijske dokumentacije i razgovora sa načelnikom valjevske policije, iako su javnosti bili poznati snimci i svedočenja građana koji su sa povredama dovezeni u policijsku stanicu.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za CINS da postupak nije završen, jer ne uspeva da razgovara sa onima koji su te noći bili zadržani u stanici.
Ipak, njihovi advokati tvrde da ih niko nije kontaktirao, a Sanja Radivojević advokatica iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) kaže da to nije ni potrebno za konačan sud jer postoje objavljeni video snimci.
„Ako je navedeno utvrdio u ranoj fazi postupka, odnosno već za vreme vršenja neposrednog nadzora, teško je za očekivati da bi ovakav stav mogao naknadno promeniti“.
Nadzor Zaštitnika u Valjevu
Zaštitnik građana Zoran Pašalić otišao je u kontrolu valjevskoj policiji pet dana nakon protesta, 20. avgusta.
Tamo ga je dočekao načelnik policijske uprave Valjevo Vladan Jerinić. On je Zaštitniku tada rekao da su policajci te noći na protestu koristili sredstva prinude u skladu sa zakonom, odnosno „situacijama kada su oni bili izloženi napadima okupljenih građana i kada nije bilo drugog načina za uspostavljanje javnog reda i mira“.
Na snimcima koje su iste noći obišle društvene mreže vidi se drugačija slika. Jedan od njih, recimo, prikazuje situaciju u kojoj najmanje šest policajca tuče momka koji leži na zemlji i ne pruža otpor. U prilog tome govore i nalazi BIRN-a zasnovani na veštačenju specijaliste sudske medicine gde, između ostalog, piše da je više policajaca tuklo i maloletnika po glavi i telu iako im je prethodno podigao ruke u vis i rekao „ja sam maloletan, nisam ništa kriv“.
Prema belešci iz kontrole do koje je CINS došao ne vidi se da je Pašalić razgovarao sa policajcima koji su te večeri bili na ulicama Valjeva. Navodi se da je imao samo uvid u dokumente.
Radivojević objašnjava da je razgovor sa svakim policajcem pojedinačno važan, jer izveštaj o upotrebi sredstava prinude, u koji je Zaštitnik takođe imao uvid, pišu policajci, a konačnu ocenu daje nadređeni u policiji.
Zato je, dodaje, teško govoriti o nezavisnoj i objektivnoj kontroli upotrebe sredstava prinude.
„Posebno je problematično to što je isti starešina u pojedinim slučajevima mogao i sam izdati naređenje za primenu sile, zbog čega se otvara ozbiljno pitanje sukoba interesa i stvarne nepristrasnosti kontrole”.
Pregledom policijske dokumentacije od te noći, Zaštitnik nije pronašao nezakonitosti i nepravilnosti na osnovu kojih bi dao preporuke PU u Valjevu, zaključuje se u belešci.
Tokom nadzora Pašalića u prostorijama policije nije bilo zadržanih građana. Situacija je bila ista i dan ranije, 19. avgusta, navodi Pašalić za CINS, kada je policiju posetio njegov kolega iz kancelarije.
Radivojević kaže da je Pašalić otišao prekasno – nakon pet dana, a bivši zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković dodaje da u ovakvim slučajevima reakcija mora biti hitna i odmah po saznanju.
Advokatica Jana Aćimović za CINS kaže da su u danima nakon protesta, kada su i Zaštitnik građana i njegov kolega obilazili PS Valjevo, mnogi građani koji su pretučeni na protestu, u prisustvu advokata davali izjave u policiji. Tako je i ona tih dana bila tamo sa svojim klijentom.
„Znači njemu (Zaštitiniku prim prev.) su, ako je i on bio tih dana mogli da kažu, ako je hteo već da stupi u kontakt, da se upravo saslušavaju. To je mala policijska uprava“.
Pašalić međutim za CINS kaže da nije imao informacije o tome i da je fokus bio na hapšenju građana i njihovom tretmanu tokom perioda u kom su zadržani.
„Niko nam se nije obraćao. Mi smo svima rekli ako imate neki problem, s obzirom da niko nije bio u prostorijama za zadržavanje, javite se pa da vidimo šta ćemo”.
Četvoro advokata sa kojima je CINS stupio u kontakt, a koji su deo tima oštećenih građana, navode da ni oni ni njihovi klijenti nisu dobili poziv Zaštitnika.
Pašalić kaže da ih je njegova kancelarija kontaktirala direktno ili indirektno preko advokata, ali se, tvrdi, niko nije odazvao. Upravo zato, objašnjava, da je slučaj i dalje otvoren i čeka konačnu odluku.
Radivojević iz BCLJP-a, međutim, objašnjava da Zaštitnik građana mora da postupa bez obzira na to da li su se građani neposredno obratili.
Ona navodi da su snimci kojima je zabeleženo nezakonito postupanje policije objavljivani u medijima, te da su već bili dovoljni da Zaštitnik utvrdi identitet odgovornih i da sa njima obavi pojedinačne razgovore.
„Već nakon obavljanja pojedinačnih razgovora sa policijskim službenicima koji su te večeri postupali prema građanima u Valjevu, mogao je da stekne svoj lični utisak o podudarnosti njihovih izjava sa navodima unetim u izveštajima o upotrebi mera prinude, I bez postojanja dodatnih dokaza, to može biti dovoljno da Zaštinik stekne neki stav o postojanju povrede prava“, kaže Radivojević.
Opširnije na sajtu CINS-a.
