Ukoliko zaštitnik građana izgura do kraja nameru da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama, Srbija će se pridružiti onoj polovini sveta koja je uvela ovakve mere. Prema podacima Unicefa, blizu 60 odsto država u svetu smatra da se neki problemi u nastavnom procesu, socijalizaciji i dobrobiti dece mogu rešiti proterivanjem telefona iz škola. Modeli po kojima se to radi razlikuju se od države do države, a za sada su i iskustva različita.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić održao je drugu rundu konsultacija sa nastavnicima, roditeljima i đacima povodom Nacrta zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama.
Pašalić je predložio potpunu i nefleksibilnu zabranu, koja bi se odnosila na sve učenike osnovnih i srednjih škola, izuzev onih kojima je telefon potreban iz zdravstvenih razloga. Ovakva zabrana praćena je visokim novčanim kaznama za roditelje i školu, ukoliko propise ne poštuju.
Zabrana telefona zamišljena je tako da učenici po dolasku u školu uređaje predaju ovlašćenom licu, koje vodi evidenciju o imenu, prezimenu i razredu učenika i njegovom telefonu. Mesto na kojem se telefoni predaju treba da predstavlja svojevrsnu “rampu” za ulazak u školu, a predati telefoni čuvaće se u prostoru posebno određenom za to, razvrstani prema razredima. Učenicima će biti vraćeni kada se nastava završi.
Tek pošto se obavi primopredaja, učenici će moći da produže na nastavu. Ukoliko odbiju da predaju telefon ili saopšte ime, prezime i razred, ovlašćeno lice će obavestiti obezbeđenje čiji zadatak je da učenika udalji iz škole i o tome obavesti direktora.
Za roditelje ili staratelje đaka koji se ovako budu ponašali predviđene su novčane kazne u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, a za učenike neopravdani časovi. Međutim, zakon uvodi pojam – pokajanja. Ako se učenik tokom dana pokaje, dozvoliće mu se da prisustvuje nastavi, a kao neopravdani računaće mu se samo oni časovi na kojima nije bio.
Biće kažnjavani i učenici koji su uspeli da telefon “prošvercuju” u školu.
Izuzetno, učenici će moći da dobiju uređaje tokom nastave ako im takav zahtev pismeno odobri nastavnik i to samo ukoliko postoje „ozbiljni razlozi“ za koje se saznalo tokom boravka u školi, a zbog kojih moraju da se jave roditeljima ili članovima porodice.
Zloupotreba ovog prava, odnosno falsifikovanje odobrenja nastavnika, biće kažnjavano. Nacrtom zakona zabranjeno je i da učenici, kojima su telefoni dozvoljeni iz zdravstvenih razloga, svoje uređaje ustupaju školskim drugovima.
Kazna i za škole
Zaštitnik građana je predvideo visoke novčane kazne od 100.000 do milion dinara za škole koje ne vode tabele o mobilnim telefonima ili je vode suprotno zakonu.
Zakon propisuje i da se spisak nedozvoljenih uređaja proširi po odluci ministra prosvete, pa se pretpostavlja da će pored mobilnih telefona u školama biti zabranjeni i takozvani „satići smartići“, pametni satovi i tableti.
Kome više treba telefon u školi – roditeljima ili deci?
Do sada su održana dva kruga konsultacija, na kojima su zaštitnik građana kao predlagač zakona i predstavnici đaka, nastavnika i roditelja mogli da ukrste stavove.
Učenici iz Unije srednjoškolaca smatraju da će procedura predaje telefona biti komplikovana, posebno u školama sa više stotina učenika. Oni se slažu s potrebom ostavljanja telefona tokom nastave, ali tvrde da su im tokom odmora potrebni, iz zdravstvenih ili bezbednosnih razloga.
Đaci su tokom konsultacija davali i primere iz svojih škola, koje su na razne načine ograničile upotrebu telefona i uvele razičite kazne za nepoštovanje pravila. Kazne se kreću od automatskog dobijanja trojke iz vladanja do upisivanje jedinice ili dvojke ako se telefon koristi za prepisivanje.
Roditelji su, pak, po ovom pitanju podeljeni. Dok jedni podržavaju predlog da se mobilni telefoni potpuno odstrane iz škola, druga grupa roditelja ne želi da im se uskrati mogućnost da tokom celog dana mogu da kontaktiraju decu i obrnuto – da deca zovu njih.
Kao argument su naveli brigu i ekstremne situacije, kao šti su požar ili tragedija u OŠ Vladislav Ribnikar i potreba da što pre čuju decu i saznaju da su dobro.
Podeljeni su i prosvetni radnici, može se zaključiti na osnovu raznih saopštenja. Na konsultacijama sa zaštitnikom građana, čulo se da je ovakav zakon nemoguće sprovesti.
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) protivi se zabrani, ističući da je lični mobilni telefon značajan alat u nastavi u situaciji kada škola nije u mogućnosti da svakom učeniku obezbedi adekvatni multimedijalni uređaj s pristupom internetu.
“Opšta zabrana upotrebe mobilnih telefona u školama nije realno sprovodiva u praksi i dovela bi do porasta nezadovoljstva učenika i pokušaja masovnog izvrdavanja primene takvog propisa, posledično i do različite prakse od učionice do učionice i od škole do škole, odnosno do povećanja već haotičnog stanja u prosveti”, saopštio je ovaj sindikat.
U Forumu srednjih stručnih škola imaju potpuno drugačiji stav. Oni su još u oktobru 2025. godine uputili apel Ministarstvu prosvete, školama i roditeljima, tražeći da se korišćenje telefona zabrani i tokom nastave i na odmorima, uz poruku da škola treba da bude prostor učenja, saradnje i međusobnog poštovanja, a ne prostor digitalne zavisnosti.
Istakli su da su mobilni telefoni postali jedan od najvećih uzroka gubitka pažnje učenika na času, slabljenja discipline, pada međusobne komunikacije i socijalizacije među decom, kao i porasta vršnjačkog nasilja i digitalnog zlostavljanja.
Forum beogradskih gimnazija nema jedinstven stav po ovom pitanju.
Obrazloženja i istraživanja
Zaštitnik građana je u obrazloženju Nacrta zakona podsetio da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja mobilne telefone pomenuo samo u dva slučaja – kao težu povredu obaveza učenika kada telefon koriste da bi se ugrozila prava drugih ili ako se uređajem vrši prevara u postupku ocenjivanja. U svim drugim slučajevima, Zakon je prepustio školama da sopstvenim pravilnicima regulišu upotrebu telefona tokom nastave.
Ombudsman je ukazao da se korišćenje telefona u školama proširilo „do neslućenih razmera“, da se kamere koriste za snimanje „frivolnih sadržaja“, prave nedolične fotografije, a da se uređaji koriste tokom časova za komuniciranje, pretraživanje internet ili gledanje „opskurnih sadržaja“ namenjenih odraslima. Istovremeno, povređuje se privatnost i bezbednost učenika.
Dodaje da sve to utiče na pažnju i koncentraciju učenika, a da nastavnici teško ili nikako sprečavaju zloupotrebu mobilnih telefona.
„Naprotiv, oni su neretko predmet video snimaka (slučaj Trstenik) i fotografija, dopisivanja u kojima se često podrugljivo komentariše njihovo ponašanje na času i izvan časa. Pored toga, njihov autoritet i time se ugrožava“, ocenio je zaštitnik građana.
Šta su pokazala istraživanja
Istraživanja o upotrebi mobilnih telefona u školama su različita.
PISA je 2022. godine sprovela istraživanje u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), među kojima je i Srbija. Istraživanje je pokazalo da je 30 odsto učenika kazalo da ih tokom časova ometa upotreba mobilnih telefona, bilo da su to njihovi ili telefoni njihovih školskih drugara. Đaci koji provedu od jednog do pet sati dnevno na mobilnim uređajima u svrhu učenja postižu 20 PISA poena više na testovima iz matematike, za razliku od onih koji ne koriste telefon u edukativne svrhe.
Za razliku od njih, učenici koji duže od jednog sata dnevno provode na telefonu iz razonode imaju za devet poena niže rezultate iz matematike. Ovi učenici su prijavili i manje osećaj pripadnosti školskoj zajednici u odnosu na đake koji telefone ne koriste za zabavu.
Duže korišćenje mobilnog za razonodu tokom radnih dana povezano je sa slabijim uspehom u školi i smanjenom pažnjom, pokazalo je PISA istraživanje iz 2022. godine.
Vlada Velike Britanije je nedavno najavila da će zakonom zabraniti upotrebu telefona u školama, iako su škole ranije bile podsticane da takve zabrane uvode i sprovode.
Velika Britanija se odlučila na zabranu iako je istraživanje sprovedeno u Engleskoj, a objavljeno početkom godine, pokazalo da ograničavanje upotrebe mobilnog u školi ne poboljšava ocene niti mentalno zdravlje dece.
Istraživanje Univerziteta u Birmingemu, sprovedeno na 1.227 učenika u 30 srednjih škola, pokazalo je da se vreme koje učenici provode spavajući i vežbajući i njihov školski uspeh ne razlikuju kada se uporede škole koje dozvoljavaju mobilne telefone i one koje ne.
Utvrđeno je da restriktivne politike upotrebe mobilnih telefona ne smanjuju ukupno vreme koje mladi provode na svojim telefonima svaki dan.
Hrvatska uvela zabranu
Hrvatska je početkom marta takođe uvela zabranu mobilnih telefona u školama, s tim što je ona u osnovnim školama potpuna, a u srednjim delimična. Kako je objavilo hrvatsko Ministarstvo znanosti, obrazovanja i mladih, osnovcima je upotreba mobilnih zabranjena tokom celog boravka u školi, na časovima, odmorima, unutra i napolju u školskom dvorištu, s tim što ih oni neće nikome predavati već će ih držati u rančevima ili ormarićima.
Hrvatski srednjoškolci telefone ne mogu da koriste na časovima, a Ministarstvo je navelo da je zabrana van nastave teško primenjiva. Ipak, ostavilo je mogućnost školama da uvedu i stroža pravila ukoliko to žele i mogu da sprovedu.
Unicef: Inicijativa koja je postala globalni trend
Prema podacima Unicefa, trenutno 114 obrazovnih sistema u svetu, odnosno 58 odsto država u svetu sprovodi zabranu upotrebe mobilnih telefona u školama na nivou cele zemlje. Kako su istakli, za samo nekoliko godina je zabrana mobilnih prerasla od pojedinačnih inicijativa u svetski trend.
Skoro sve zemlje su kao glavne argumente za zabranu navele zabrinutost zbog smanjene pažnje tokom časova, porast digitalnog nasilja i širi uticaj digitalnih sadržaja na decu.
Države sprovode različite modele zabrane. Od onih najrestriktivnijih, kao što je predlog zakona u Srbiji, do onih koje su zabranu uvele samo na časovima, ili onih koje dozvoljavaju mobilne telefone kada se oni koriste za edukativne svrhe tokom nastave.
Ima i država u kojima je obrazovanje decentralizovano, pa u takvim sistemima regionalne uprave donose regulative. Takav primer je Nemačka, gde su Bavarska i Turungija potpuno zabranile telefone u školama, dok su Brandenburg, Bremen, Hese pooštrili pravila korišćenja. Cilj je da se poboljša koncentracija učenika i ojačanju njihove društvene veštine.
Upotreba mobilnih telefona u školama često se povezuje sa vršnjačkim i nasiljem na internetu. Unicef navodi, pozivajući se na istraživanje iz 2023. godine, da društvene mreže izlažu mlade, posebno devojčice, većem riziku od uznemiravanja, nerealnom društvenom pritisku i štetnom sadržaju.
Samo istraživanje Fejsbuka je utvrdilo da se 32 odsto tinejdžerki oseća gore po pitanju svog tela posle korišćenja Instagrama. Njihov izveštaj dalje navodi alarmantan trend povezan sa algoritmom TikToka koji cilja tinejdžere nudeći im na svakih 39 sekundi sadržaje povezane sa fizičkim izgledom i promovišući sadržaje povezane sa poremećajem ishrane na svakih osam minuta.
Unicef ističe da je emotivno stanje ključno za uspeh u školi. Ova agencija za zaštitu prava deteta dodaje, pozivajući se na drugo istraživanje iz 2023. i 2025. godine, da ograničavanje upotrebe telefona može da pomogne u manjem ometanju nastave i odvlačenju pažnje u učionicama, ali da neće otkloniti potrebu da učenici nauče kako da se kreću u digitalnom okruženju.
„Debata više nije o tome da li je telefonima mesto u školama. Sada je o korišćenju tehnologije na odgovarajući način“, navodi Unicef i ističe da su škole jedna od retkih mesta na kojima deca mogu da razviju digitalnu pismenost i veštine kritičkog razmišljanja, uključujući i to kako da pristupaju informacijama iz digitalnog sveta, upravljaju svojim vremenom ispred ekrana i razumeju rizike digitalnih platformi.
