U Nišu je održan protest “Ne lomite nam bagrenje”, povodom dopisa Ministarstva prosvete o oduzimanju dozvola za rad Departmanima za srbistiku, istoriju i ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta.
Protest je počeo komemorativnom tišinom na Trgu kralja Milana, preko puta mesta gde se nalazi Fakultet srpskih studija. Okupljeni koji drže transparente održali su 17 minuta tišine za 16 žrtava nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i minut za studentkinju koja je poginula ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Nakon tišine, studenti i okupljeni građani u protestnoj šetnji stigli su do Filozofskog fakulteta gde će biti održani govori, a potom i tribina.
Postavljeno je pitanje “Šta je problem sa identitetskim studijama?”, aludirajući na to da Fakultet srpskih studija insistira na tome da će biti fakultet koji će isključivo negovati identitetske studije.
Vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Dušan Aleksić za N1 kaže da je cilj protesta da se skrene pažnja na to da ovo nije pitanje samo tog fakulteta nego celokupnog društva, jer je ovo, kako kaže, ozbiljan udar na obrazovanje.
„Ako ovo prođe, mogu da rade šta god hoće, šta god im padne na pamet, a znajući aktere, znamo da to nije ništa dobro i da će pokušati da obrazovanje podrede sebi, a već smo imali prilike da vidimo kako to izgleda“, naveo je on.
On kaže i da niko ne može da pretpostavi šta će se sve dešavati jer, kako ističe, oni sve rade na silu i protivno zakonu.
Studentkinja: Odbrana akademskih, nacionalnih i društvenih vrednosti naša kolektivna odgovornost
Obraćajaući se okupljenima studentkinja završne godine na Filozofskom fakultetu rekla je da je odbrana i očuvanje akademskih, nacionalnih i društvenih vrednosti naša kolektivna odgovornost.
Istakla je da se na Filozofskom fakultetu u akademskom duhu razvijalo znanje, kultura, solidarnost, smelost, poštenje, kritička misao, te da su dužni da sve ove kvalitete ovlapote i svojim delanjem pravdaju.
Njena koleginica navela je da danas stoje ispred zgrade fakulteta zato što staju u odbranu onog što je njihovo.
„Pošast koja je zahvatila našu instituciju je ocepljenje tri departmana – istoriju, srbistiku i ruski jezik i njihovo smelo prebacivanje na samozvani fakultet srpskih studija. Ne budimo u zabludi da takva odluka šteti samo navedenim departmanima, nama kao studentima i delu profesora, već čitavom Filozofskom fakultetu“, navela je ona.
Dodala je i da je ovo samo jedan od načina na koji se uništava obrazovanje i autonomija univerziteta.
“Pokušavaju da nas ubede da će nas novi fakultet voditi u pravcu negovanja kritičkog mišljenja i nacionalnog identiteta, ali svoje ideale demantuju samim načinom osnivanja ovog entiteta – tajno, protivzakovito i nasilno“, istakla je ona.
Studenti su poslali i poruku da osnivanje Fakulteta srpskih studija nije administrativna odluka, već cepanje Filozofskog fakulteta u Nišu.
Fakultet srpskih studija nalazi se iznad ulaza, gde je nekada bila Pravno-birotehnička škola.
Osim jedne nalepnice ispred vrata da je reč o Univerzitetu u Nišu, odnosno na samim vratima, i da je ovo Fakultet srpskih studija, unutra se niti održava nastava niti ima studentskih aktivnosti. Studenti su i dalje na Filozofskom fakultetu. U toku je rok za žalbe, koji traje 30 dana. I Filozofski fakultet uputio je dve primedbe, da bi se rešio problem nezadovoljstva otcepljenjem.
Studenti su se većinski izjasnili da zapravo ne žele da prelaze ni na kakav drugi fakultet, naročito na Fakultet srpskih studija. Oni su popunjavali anketu, i izjave o tome da ne žele da se njihova dokumentacija predaje nikome, da je dostupna samo Filozofskom fakultetu.
Profesor: Ako dozvolimo Fakultet srpskih studija, uskoro ćemo imati i fakultete srpske medicine, srpske elektronike, srpskog mašinstva
Redovni profesor Filozofskog fakulteta na Departmanu za srbistiku u Nišu Dejan Milutinović ocenio je da ako se dopusti osnivanje Fakulteta srpskih studija, ubrzo ćemo dobiti i fakultete srpske medicine, srpske elektronike, srpskog mašinstva, odnosno dobićemo srpski univerzitet, “a svi znamo šta to znači”.
On je, u govoru ispred Filozofskog fakulteta na protestu u Nišu zbog dopisa Ministarstva prosvete o oduzimanju dozvola za rad Departmanima za srbistiku, istoriju i ruski jezik i književnost i njihovog prebacivanja na Fakultet srpskih studija, kazao da ih optužuju da su anti-Srbi.
“Jedan nebitni podatak: ja sam ratni vojni veteran iz ratova 1990-ih. No, kao što rekoh, to nije bitno. Bitno je da sam ja veoma bogat čovek, ne zato što imam para, naravno, para nema, nego zato što imam dva doma i dve porodice. Jedan moj dom je onaj u kojem živim sa svojom suprugom i sa svojom decom. Još jedan moj dom je Filozofski fakultet u Nišu. Ja na fakultetu živim 32 godine i radim 27 godina. Moja porodica su moji studenti i moje kolege profesori. Da nema njih, ne bi bilo ni Dejana Milutinovića. I sada je neko rešio da lomi moj dom i da lomi moju porodicu. E pa, videćemo”, poručio je Milutinović okupljenima.
Citirao je pokojnog patrijarha Pavla koji je govorio da mi ne možemo da biramo gde i kada ćemo se roditi, ali možemo birati da budemo ljudi.
“A šta je ljudskije od toga ako branite svoj dom, svoju porodicu i svoje sopstvo”, upitao je.
“Meni samo jedna stvar nije jasna: u umetnosti, u književnosti, naročito u našoj nacionalnoj književnosti, ne postoji delo koje slavi junaka ili junakinju koji su stali uz vlast, koji su bespogovorno izvršavali njihove naredbe, koji su prodali veru za večeru. Kako će naši bivši sada govoriti o književnosti ukoliko ne znaju ili je ne razumeju? Ali svako bira svoj put. Naš je put ljudskosti, borbe i pamćenja. Upamtićemo dobro gde je ko bio i kakvu je poziciju izabrao”, naveo je.
Dodao je da je “sasvim normalno, prirodno, čak i poželjno da deca i mladi ustaju protiv roditelja i starih, pobune se, ali nije ni prirodno ni normalno da stari i roditelji ustaju ili staju protiv svoje dece”, zaključio je Milutinović.
