Pravnica Ana Toskić Cvetinović upozorila je da građani, čiji su podaci kompromitovani u nedavnom hakerskom napadu na kompaniju Telekom Srbija, mogu pokrenuti postupke za naknadu materijalne i nematerijalne štete, ističući da država nije adekvatno reagovala, pa je civilni sektor morao da preuzme odgovornost za zaštitu podataka ličnosti. Kaže da direktor Telekoma Vladimir Lučić nije u pravu kada je rekao da hakeri ne mogu ništa s tim podacima, i da i “on zna da nije tačno to što govori”.
Direktor Telekoma Vladimir Lučić izjavio je za Naš portal da hakeri “sa tim podacima ne mogu ništa”. “Sadrži samo ime, prezime, adresu i broj telefona. Tu nema brojeva platnih kartica, nema tekućih računa, niti bilo čega što bi neko mogao da zloupotrebi, poput pristupa lizingu ili bankovnim uslugama”, naveo je, dodajući da je to baza za montere. Kako je dodao, reč je o korisnicima satelitske televizije MSAT.
On je tada naveo i da ti podaci “nisu atraktivni za zloupotrebu”. “To su podaci koje, realno, svaka partija ima po opštinama”, naveo je Lučić. Rekao je da su hakere naterali da promene “nekoliko novčanika”. “Prikupili smo dovoljno dokaza da VTK i međunarodna policija mogu da ih identifikuju. Ispali su amateri”, rekao je Lučić, između ostalog, ali nije objasnio kako se desilo profesionalcima da im amateri hakuju bazu.
Pravnica iz kompanije “Partneri Srbija” Ana Toskić Cvetinović komentarišući izjavu Lučića da građani ne moraju da brinu jer hakeri sa dobijenim informacijama ne mogu ništa, kaže da nije u pravu.
“Mislim da i on zna da nije tačno to što govori i ukoliko malo poznaje oblast sa kojom se bavi, a verujem da, s obzirom na poziciju na kojoj je, trebalo bi toliko da zna. Svi ovi podaci, pojedinačno, a posebno njihova kombinacija, mogu da dovedu do određenih rizika za lice čiji su podaci bili kompromitovani”, objašnjava Toskić Cvetinović.
Podsetimo i na to da je u izjavi za RTS generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir kazao je da znaju ko je haker koji je izvršio krađu podataka iz korisničke baze, te da je u pitanju osoba koja se nalazi “istočno od Srbije” koju su locirali upotrebom veštačke inteligencije.
Šta podaci mogu da pokažu?
Sagovornica N1 dodaje i da kombinacija podataka hakeru može da ukaže adresu ili uzrast, pa čak u nekim slučajevima i na zdravstvena stanja osobe čije informacije poseduje.
Ona objašnjava i da se građani mogu pokrenuti postupke za naknadu štete koja može biti materijalna, ali i nematerijalna.
“Procenjujem da postoji realan strah u pogledu toga kakve će posledice zapravo nastati. Mogu da tuže Telekom za naknadu štete. Drugo je pitanje ishoda postupka koje bi trebalo da se vodi pred tužilaštvom, to je postupak u odnosu na hakere koji su izvršili povredu podataka”, objašnjava Ana Toskić Cvetinović.
NVO uradile posao koji je trebalo da radi država
Toskić Cvetinović ocenjuje i da Srbija poseduje već dugu istoriju povređivanja podataka o ličnostima, te da ne bi trebalo da ima poverenja građana.
Objašnjava da nije najveći problem što je došlo do curenja informacija jer se to dešava, kako kaže, i u razvijenijim zemljama, već je problem kako se to od početka komuniciralo sa građanima – od toga da su te informacije minimalne do “činjenice da je nevladina organizacija Share fondacija odradila posao koji je trebao da odradi Telekom”.
“Ovo je po ko zna koji put da civilni sektor radi posao koji bi trebalo da radi država i njene institucije”, smatra sagovornica N1.
Podsetimo, hakeri su objavili bazu podataka koja sadrži informacije o pretplatnicima m:SAT TV Telekoma Srbija u periodi od januara 2019. do decembra 2025. godine.
Ta baza podataka sadrži 338.934 različitih JMBG-ova čime su kompromitovani i trajno izloženi lični podaci više stotina hiljada pojedinačnih osoba, objavila je Share fondacija.
Među podacima su i podaci firmi i njihovih direktora, ali i ugovori na ime Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i javnih komunalnih preduzeća. Tu su i JMBG i lični podaci osoba koje nikada nisu bile pretplatnici usluge Telekoma, ali čije us podatke operateri zapisali u komentarima.
