Turističko-kongresni smeštaj Ceptor, koji je osnovan još 2008. godine, biće ukinut i zatvoren. Odluku o tome donela je Pokrajinska vlada, a poslanici Skupštine AP Vojvodine će je potvrditi na zasedanju koje je zakazano za sredu, 25. jun.
Ustanova “Centar za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine – CEPTOR” nalazi se na Andrevlju, na Fruškoj gori.
Kao razlog za ukidanje navodi se da ne postoje uslovi za obavljanje delatnosti. Sve nepokretnosti, pokretne stvari i arhiva poveriće se na upravljanje Upravi za zajedničke poslove pokrajinskih organa, a preostala sredstva idu Pokrajinskoj vladi.
Prilikom osnivanja ovog Centra namera je bila da to bude mesto komunikacije privrede i nauke, odnosno centar za seminare, konferencije i slična dešavanja.
U odluci o osnivanju navodi se da bi upravo na ovoj lokaciji mogli da se organizuju simpozijumi, seminari, odmori, rekreacije, i slično.
Ipak, tokom godina postalo je jasno da se ova ustanova bavi isključivo ugostiteljskom delatnošću. U predlogu skupštinske odluke navodi se i da sredstva namenjena za rad Centra nisu bila dovoljna za pokrivanje troškova rada i zarade zaposlenima.
Nadležni navode da je ovakvo poslovanje ustanove dovodilo do nastajanja gubitaka, što je dalje dovodilo do neophodnosti obezbeđivanja dodatnih sredstava za funkcionisanje centra.
Tako je, na primer, finansijskim planom za 2024. godinu predviđeno da Centar ostvari sopstveni prihod u iznosu većem od 70 miliona dinara, a da se tekuće subvencije Pokrajine opredele u iznosu od 25 miliona dinara. Međutim, taj prihod je zapravo iznosio oko 27 miliona, što predstavlja 38,5 odsto planiranih, te je učešće sredstava opredeljenih iz budžeta za tekuće finansiranje rada ustanove bilo veće za oko 60 odsto. Uprkos uvećanom učešću sredstava opredeljenih iz budžeta, ustanova je ostvarila gubitak od oko 14 miliona dinara.
Ništa bolja situacija nije bila ni prethodnih godina, kada je gubitak prelazio 10 miliona dinara, a Pokrajina takođe izdvajala dodatni novac za funkcionisanje ove ustanove.
“Na osnovu svega navedenog, a imajući u vidu da je poslovanje Ustanove bilo veliko opterećenje za budžet AP Vojvodine, predlaže se Nacrt Pokrajinske skupštinske odluke o ukidanju Ustanove, zbog nepostojanja uslova za obavljanje delatnosti, jer potrebe za delatnošću mogu da se zadovolje na racionalniji i ekonomičniji način”, piše u odluci.
Inače, Andrevlje kao Centar za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine nastao je skupštinskom odlukom 2008. godine, nakon skupocene obnove nekadašnjeg odmarališta. U rekonstrukciju ovog kompleksa uloženo je više od 300 miliona dinara.
Kompleks se prostire na 2.700 kvadrata. U okviru Centra nalaze se četiri konferencijske sale, a i kongresna sala sa 120 mesta. Centar ima više od 30 soba i restoran. Oko samog centra je i šest kilometara duga “Staza zdravlja”, na potezu Andrevlje-Letenka.
Ustanova ima potpisane i sporazume sa predstavnicima instituta, fakulteta i drugih ustanova za korišćenje za kongrese, simpozijume i slična dešavanja.
Prema javno dostupnim informacijama, trenutni zastupnik ove ustanove je Dragan Bračika, koji je takođe i član Odbora Skupštine akcionara za nadzor nad poslovanjem i postupkom izveštavanja akcionara NIS a.d.
Završio je Univerzitet Union, Fakultet za poslovno industrijski menadžment, smer Industrijsko ekonomski menadžment i stekao zvanje diplomirani menadžer.
Od 2013. do 2015. bio je savetnik generalnog direktora Novosadskog sajma. Od 2016. godine je zaposlen na radnom mestu direktor Ceptora.
Pre nekoliko godina u žižu javnosti je dospeo kao jedan od organizatora tribine Srpske napredne stranke u mestu Beška na kojoj je promovisan osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin i na kojoj su fizički napadnuti aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava.
Oko gašenja Centra oglasio se i Pokret “Odbranimo šume Fruške gore”, koji je u saopštenju naveo da sama odluka o ukidanju nije nužno loša, jer se Centar “godinama bavio isključivo ugostiteljstvom i to prilično neuspešno”.
“Ono što ne sme da se desi je da objekat doživi sudbinu Vile Ravne prenošenjem vlasništva na Republičku direkciju imovine, koja onda van očiju javnosti ustupa objekat kome hoće, pa je tako vila Ravne odmah nakon prenosa vlasništva data na korišćenje BIA. Danas je to područje opasano žicom”, ističe se u saopštenju Pokreta.
Oni dodaju da ne sme da se desi ni bilo kakva rekonstrukcija koja će narušiti predeonu lepotu, vrednost celog prirodnog ambijenta i sadašnji autentični izgled.
“Ne sme da se desi da bude zatvoreno za javnost, za opštu dobrobit građana”, zaključuju se u saopštenju Pokreta “OŠFG”.
