„Petnaestog marta, država će odsvirati kraj“, rekao je samouvereno predsednik Republike u danima pred prošlogodišnji veliki martovski miting u Beogradu, kada je u desetak minuta posle devetnaest časova, u Ulici kralja Milana izvršen faktički teroristički napad na mirne građane. Prethodno je, svedoče izvori Radara, onog istog Ivicu Dačića, za čije se zdravlje danas veoma brine, pred zaprepašćenim kolegijumom policije sa sve direktorom na čelu, u ovalnom salonu ministra unutrašnjih poslova, vređao i ponižavao najprimitivnijim rečnikom, optužujući ga da je zbog „greške u karakteru“ previše mlak u svojim reakcijama:
„Biće krvoproliće!“ vikao je Aleksandar Vučić na svog saborca iz ratnih 90-ih, pred postiđenim starešinama policije. „Biće krvoproliće, i svako ko misli drugačije, nije dobro obavešten!“ Prethodno je predsednik svih građana Srbije izribao Bezbednosno-informativnu agenciju, prisutnog direktora Vladimira Orlića i sada već smenjenog načelnika Marka Parezanovića, da znaju dobro šta se događa u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i regionu, ali ne i šta se događa u Srbiji.
Kada je sa Dačićeve strane došao razložan predlog da iskustvo uči da represija nije rešenje za skup od više stotina hiljada građana koji se spremao, što je inače bila konzervativna procena MUP, to je samo postala prilika za novu salvu uvreda, uz demonstrativno napuštanje sastanka:
„Nikada ništa nisi uspeo da uradiš u politici, jer si se uvek sakrivao iza drugih ljudi, koji su donosili odluke“, odbrusio je Vučić svom koalicionom partneru koji je istrčao za njim iz sale pokušavajući da ga odobrovolji.
Sastanci su se odvijali svakog dana tokom čitave sedmice pred subotu 15. marta 2025. Jedan od starešina policije koji je dobro shvatio predsednika koji je na mirnim demonstracijama uporno prizivao krvoproliće, bio je pukovnik Radoslav Repac, inače lični prijatelj predsednikovog brata, Andreja Vučića.
Upravo će pukovnika Repca predsednik Republike nekoliko meseci kasnije, posle novog talasa nasilja prema demonstrantima u junu mesecu, nazvati „legendarnim“ najavljujući njegovo unapređenje na mesto komandanta Žandarmerije i nove, besomučne čistke u policiji. Bilo je primećeno i da je upravo Repac na jednom od pomenutih sastanaka u Palati Srbija pred miting, direktno upitao direktora policije šta da se radi sa tehničkim sredstvima za razbijanje demonstracija (LRAD) koja su nabavljena i raspoređena u policijskim jedinicama.
Naime, tri ovakva uređaja, jedan veći LRAD 450 i dva manja LRAD 100 su pored jedinicama žandarmerije stavljena na raspolaganje i policijskoj brigadi. Prema dobro obaveštenim izvorima Radara, Repac je od nadređenog u prisustvu drugih starešina dobio pomalo neodređen odgovor: „da se koriste sva sredstva koja su dozvoljena zakonom“. Ova rečenica ostala je u vazduhu pre svega zbog činjenice da je foto-reporterka Vesna Lalić dokumentovala da je 15. marta jedinica Žandarmerije koja je obezbeđivala parlament imala montiran LRAD 450 uređaj na jednom od džipova parkiranim pored Skupštine Srbije.
Policijska brigada bila je raspoređena u Dvorskom parku ispred zgrada Starog i Novog dvora. Ostalo je zabeleženo da je tokom okupljanja demonstranata, u nekoliko navrata pukovnik Repac, Avali 1 (komandni centar policije) javljao alarmantnim izveštajima da trpi žestoke napade kamenicama i flašama, zahtevajući intervenciju.
Intervenciju u formaciji „vulkan“ trebalo je da izvede Policijska brigada u sadejstvu sa novosadskim odredom Žandarmerije koji je obezbeđivao Skupštinu. Ova akcija podrazumevala je kupastu formaciju policajaca koja se sužava pri vrhu u pravcu dejstva i trebalo je da visokom koncentracijom ljudstva u jurišu preseče masu demonstranata pred Skupštinom napola i da se odatle krene u potiskivanje. Ono što je takođe ostalo zabeleženo tog dana je da se na jednu od takvih urgencija pukovnika Repca javio Veselin Milić, komandant Policijske uprave za grad Beograd i rekao mu „da se smiri, i da nema potrebe za intervencijom“. Miliću to nerazumevanje informacije da se „sprema krvoproliće“ nikako nije zaboravljeno.
Očigledno da se od ekstremnog plana direktnog napada policije na demonstrante zbog broja okupljenih građana odustalo, ali ne i od namere da se kukavički, pucnjem u leđa, ipak nekako, „odsvira kraj“.” Pravac dejstva soničnog oružja svi akteri događaja 15. marta sa kojima je reporter Radara razgovarao, lociraju iz pravca Starog dvora i ugla ulica Dragoslava Jovanovića i Kralja Milana, ka Slaviji. Indikativno je takođe da se u Starom dvoru nalazila veća grupa naoružanih ljudi kojom je rukovodio bivši rukometaš, sada režimski batinaš, Vladimir Mandić, takođe jedan od ključnih operativaca Andreja Vučića.
Prema specifikaciji uređaj LRAD 450 ima domet do 500 metara kada se koristi u pojačanoj buci od oko 90 decibela, ali kada se koristi u tišini njegovo dejstvo dostiže i 1.700 metara na pravcu usmerenog snopa zvuka. Njegovo dejstvo u Beogradu osetili su građani kod hotela Hilton, pa čak i oni na Slaviji, nekih 1.000 metara od Starog dvora, što može biti interpretirano inicijalnim dejstvom u skoro potpunoj tišini, da bi se buka kasnije povećala pošto su ljudi počeli da viču i beže.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Radara
