Nakon teške saobraćajne nesreće na Novom Beogradu kada je stradala tročlana porodica, pitanje bezbednosti na putevima u Srbiji ponovo je dospelo u žižu javnosti, a najnoviji podaci pokazuju da je naša zemlja prva u Evropi po broju poginulih u saobraćaju na milion stanovnika.
Stručnjaci upozoravaju da tragedije na putevima nisu samo posledica pojedinačnih grešaka, već i sistemskih propusta u sprovođenju mera bezbednosti, neefikasnog nadzora i nedovoljno razvijenog obrazovanja učesnika u saobraćaju.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, Srbija je zemlja sa najvećim brojem poginulih u saobraćajnim nesrećama u Evropi – čak 78 osoba na milion stanovnika. Odmah iza Srbije nalaze se Rumunija sa 77 i Bugarska sa 74 poginula na milion stanovnika, što ove zemlje svrstava u sam vrh po broju žrtava na putevima.
Takođe, prema podacima ove agencije od početka godine na putevima u Srbiji život izgubilo 390 osoba, a bilo je čak 15.320 povređenih.
Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ocenjuje da podatak da je Srbija prva u Evropi po broju poginulih u saobraćaju na milion stanovnika ne odražava samo neuspeh pojedinaca, već nedovoljnu efikasnost sistema u sprovođenju mera bezbednosti.
“Možda nije problem u tome što se nešto pogrešno radi, već u tome što se uopšte ništa ne radi. Svaka saobraćajna nezgoda nastaje ili zbog pogrešnog ponašanja učesnika, ili zbog nebezbednih puteva, ili neispravnih vozila. Ponekad je kombinacija dva ili tri faktora. Delovanjem na ta četiri faktora – puteve, vozila, ponašanje učesnika i kapacitete hitnih službi – možemo unaprediti bezbednost u saobraćaju”, kaže Okanović.
On objašnjava da struka i nauka jasno definišu korake za unapređenje sistema kroz Strategiju bezbednosti saobraćaja koju je Vlada usvojila 2023. godine.
“Strategija i prateći akcioni plan sadrže 248 mera koje treba realizovati u periodu od 2023. do 2030. godine sa jasnim rokovima i parametrima. Većina tih mera danas nije ni započeta, a ostatak kasni. Ako ne preduzimate planirane mere, teško je očekivati poboljšanje, baš kao što ne možete smršati ako ne promenite način ishrane i fizičku aktivnost”, ističe Okanović.
Ceo tekst pročitajte ovde.
Danas
