U prethodnoj godini zabeleženo je 317 napada na branitelje ljudskih prava u Srbiji, saopštio je danas Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM i Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) koji su sproveli to istraživanje.
Prema tom izveštaju, policija je vršila najviše napada na aktiviste, oko 32 odsto, a mediji su vršili napade u 21 odsto slučajeva.
Zabeleženo je 51 odsto fizičkih napada, a u 31 odsto slučajeva bilo je elektronskih napada.
Prema tom izveštaju, najviše napada se u prethodnoj godini dogodilo u gradovima van Beograda, u 67 odsto, a u Beogradu 33 odsto. U odnosu na 2024. godinu, broj napada na aktiviste je porastao za 151 odsto, a da je za tu godinu u izveštaju bilo 126 napada zabeleženo.
Kako je rečeno na konferenciji, to istraživanje ne uključuje napade na novinare, već da za to postoji zasebno istraživanje “jer je napada bilo dosta”.
Direktor istraživanja u JUKOM-u Milan Filipović izjavio je na konferenciji za novinare da je u izveštaju utvrđeno da veliki broj policajaca, koji se tako predstavljao, zapravo nisu bili policajci već pristalice vlasti.
“Policija nije reagovala na napade, a sve je kulminiralo upotrebom zvučnog topa 15. marta. Organi naše države nisu lepo istražili slučaj. Postoji nedostatak odgovornosti za sve napade, a i sam predsednik Srbije je pravdao ljude koji su udarali građane na protestima kolima”, naveo je Filipović.
On je dodao da je izrađen novi špijunski softver gde je više od 600 aktivista pronašlo te softvere u telefonima, a kako tvrdi, može biti i više od 1000 ljudi kojima su nezakonito ugrađeni softveri.
Direktor BCBP Ivan Bandović izjavio je da su ljudi koji su bili prisluškivani “žrtve vlasti, kao i njihove porodice”.
“Kada nemate institucije koje se ne bore protiv korupcije onda imate samo novinare i aktiviste koji to čine. Potreban je bolji nadzor vlasti, to pitanje treba da rešavaju domaće institucije. Osim kada je pitanje 15. marta prošle godine i zvučnog topa, to je pitanje za Savet Evrope jer je korišćeno oružje”, naveo je Bandović.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilda Mort kazala je da branioci ljudskih prava postavljaju nezgodna pitanja, ali i da je to neophodno za demokratsko društvo.
Dodala je da su aktivisti, novinari i studenti preuzeli obavezu branjenja ljudskih prava, te da zbog toga zaslušuju priznanje, kao i zbog toga što pozivaju institucije da rade svoj posao.
Sepcijalna izveštiteljka Ujedinjenih nacija za položaj branitelja ljudskih prava Meri Lavlor izjavila je da se nadala da će nakon zvanične posete Srbiji da izvesti o napredovanju, ali, kako tvrdi, svi njeni pokušaji su se završili neuspešno zbog napada na studente i aktiviste.
“Branitelji ljudskih prava nas podsećaju na broj napada, oni traže pravdu i sigurnost. Srbija se obavezala na čuvanje ljudskih prava ali je odabrala da ih ignoriše. Dosta mladih je ćutalo i nije prijavilo napade jer se plašilo odmazde ukoliko ih prijavi, bojim se da su brojke iz izveštaja samo norma, napada je bilo mnogo više”, navela je Lavlor.
Dodala je da je preko 80 odsto napada bilo povezano sa mirnim masovnim protestima.
Lavlor je kazala da je jedna od odlika tog izveštaja da je bilo mnogo običnih građana koji sebe nisu smatrali aktivistima, ali da su postali jedni zbog “odmazda sa kojima su se suočili sa organima sopstvene države”, ona je ocenila da to ne sme da se dešava u demokratskoj državi.
“Ako vlada dozvoljava kampanje digitalnih napada na aktiviste, to često podstiče fizičke napade. Posebo zabrinjava nazivanje aktivista nacistima i teroristima. Međunarodna zajednica mora da podseti vlast da moraju da saslušaju aktiviste i zaustave napade, kao i da sprovedu istrage. Najveći problem je da institucije koje bi trebalo da štite, zapravo služe nekim drugim interesima”, navela je Lavlor.
Sagovornici su na konferenciji bili usaglašeni da je Srbija jedna od retkih država koja se fokusira manje na civilno društvo.
Beta
