Prevoznici iz Bosne i Hercegvine najavili su da će od 23. marta ponovo ući u blokadu graničnih prelaza, nezadovoljni postupanjem na granicama Evropske unije prema njihovim kolegama. Vozači kamiona iz Srbije odlučili su da se ne pridruže komšijama, već da sačekaju 10. aprila i punu primenu EES sistema, do kada bi, nadaju se, trebalo da dobiju i zvaničan stav Evropske komisije i moguće prelazno rešenje.
Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije našli su se u problemu zbog novog EES sistema Evropske unije (EU) koji podrazumeva da državljani zemalja koje nisu članice mogu u Uniji da provedu maksimum 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.
Novo pravilo predstavlja prepreku za profesionalne vozače kamiona, koji niti žive, niti borave, niti rade u EU, a u njoj su duže nego što pravilo 90/180 dozvoljava.
Blokada koju su prevoznici sinhronizovano organizovali krajem januara navela je Evropsku komisiju i države članice da se pokrenu i počnu da razmišljaju o rešenju.
Međutim od tada do danas nastavljene su deportacije vozača kamiona iz BiH sa granica Unije, a prema rečima Neđa Mandića, predsednika Udruženja Međunarodni transport, za dve nedelje je vraćeno oko čak 150 prevoznika iz BiH, a najviše su ih vraćale hrvatske granične vlasti.
Prevoznici iz BiH su zbog toga odlučili da ponovo blokiraju granične prelaze za teretni saobraćaj, ali im se srpske kolege ovaj put neće pridružiti iako su ranije postojale najave da će i ova blokada biti zajednička.
Kako je Neđo Mandić rekao za portal N1, trenutno nije vreme za takvu akciju i doneta je odluka da se sačeka šta će tehnička radna grupa Evropske komisije uraditi povodom ovog problema, a sastanak je zakazan za sledeći četvrtak.
On objašnjava da srpski vozači poslednjih nedelja nemaju problema sa vraćanjem i deportacijama i da mu nije jasno zašto se sa hrvatske granice vraća toliki broj prevoznika iz BiH.
Mandić napominje da se za mesec dana, koliko je ostalo do pune primene EES-a, mogu doneti nova pravila i nova rešenja koja bi rešila problem prevoznika sa Zapadnog Balkana.
Hrvatska prva izašla sa konkretnim predlogom
Hrvatska je prva izašla sa konkretnim predlogom i predložila da prevoznici iz Srbije dobiju dugoročne vize tipa D. Mandić objašnjava da hrvatski predlog podrazumeva izmenu njihovog Zakona o strancima, čime bi se omogućilo izdavanje tih viza.
„Iz Brisela su sve vreme govorili – nađite rešenje sa susednim zemljama. Hrvatski predlog je otvorio prostor za razgovore i nadamo se da će to i druge susedne zemlje članice EU, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, omogućiti“, kazao je sagovornik N1.
Upitan da li to znači da bi svaka od ovih zemalja morala da menja zakon kojim se reguliše izdavanje viza, on odgovara potvrdno i dodaje da promena i stupanje na snagu novih propisa iziskuju vreme, ali da bi to moglo da bude rešenje jer srpski prevoznici sa D vizom ne bi bili evidentirani kada iz Srbije uđu u bilo koju od ovih zemalja, a da im dalje u Uniji više niko ne bi merio vreme boravka.
Kako kaže, nije problem ni ako Nemačka donese takav propis i omogući dugoročne vize našim prevoznicima.
„Očekujeo da će biti rešenja. Sledećeg četvrtka biće sastanak tehničke radne grupe Evropske komisije za zemljama Zapadnog Balkana, kojem prisustvuju i države članice EU. Prošlom sastanku je prisustvovao 71 učesnik jer je ovo ozbiljan problem i svima je u interesu da se reši. Očekujemo ili da se potvrdi da nema rešenja ili da se problem reši. Evropska komisija će morati da izađe sa zvaničnim stavom do 10. aprila kada počinje puna pravila“, rekao je Mandić.
Januarska blokada zaustavila 93 odsto izvoza
O razmerama problema govori i činjenica da je januarska blokada, koja je trajala od 26. do 30. januara, zaustavila 93 odsto izvoza iz regiona. Prema rečima predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, šteta je dnevno iznosila oko 92 miliona evra.
Do sada su održana dva sastanka sa predstavnicima Evropske komisije, a Brisel je ostao pri tvrdom stavu da izmena načina obračuna boravka nije moguća i da se eventuala fleksibilnost može razmatrati isključivo na nacionalnom nivou država članica.
S druge strane, EK je izrazila zabrinutost zbog novih protesta i blokada ističući da su ranije takve akcije izazivale značajne poremećaje u lancima snabdevanja.
