Na javno dostupan broj telefona Centra za društvenu stabilnost javlja se jedan od njegovih osnivača i bivši član ove organizacije – Lazar Slepčev. Zašto? Jer se na sajtu Agencije za privredne registre u kontakt podacima Centra za društvenu stabilnost još uvek nalazi njegov broj, umesto broja trenutnog zastupnika udruženja Ognjena Karanovića.
Lazar Slepčev u razgovoru za 021.rs objašnjava da već desetak godina nema veze sa tom organizacijom, te da je u više navrata, posredstvom drugih ljudi, apelovao na Centar da se njegov broj sa APR-a ukloni.
Zbog svega toga, pozive prima kako od pobunjenih građana, tako i od simpatizera Srpske napredne stranke, što ga, kako kaže, “ponekad zabavlja jer može čuti mnoge informacije do kojih ne bi došao”.
“Imam i ovu drugu ekipu koja zove tražeći pravnu pomoć, komične situacije, žale se da su ljudi koji su trebali da ih isplate za njihove angažmane, za Vučićeve mitinge, pobegli s parama, pa su ostali kratkih rukava za novac, pa se žale i tome slično”, objašnjava Slepčev misleći na skupove podrške vlasti, odnosno skupove protiv blokada, koje je organizovao upravo Centar za društvenu stabilnost.
Iako pozive ne doživljava kao pretnje, napominje da mu, s obzirom na to da traju skoro deceniju, postaje zamorno jer ga ljudi praktično “maltretiraju zbog nečega sa čim nema veze”.
Kako objašnjava, nakon više od 15 godina provedenih u Srpskom pokretu obnove na mestu šefa info službe i portparola gradskog odbora, i nakon povlačenja iz privatnih razloga, poželeo je da se vrati.
Želeo je da pristupi medijskoj sferi i da se u “socijalni milje grada” vrati kroz analitičku prizmu.
“Naravno moja je intencija bila da ne želim da botujem, da ne želim da nastupam kao navijač, već očekujem da se prema meni postupa kao prema nekome ko zaista želi nepristrasno da komentariše političku situaciju u zemlji. To je u prvi mah prihvaćeno kao ‘Da, da nema problema’, da bi kroz jedan vrlo kratak period ja bio doveden u situaciju da mi se saopšti kako, eto, Andrej Vučić je jako zainteresovan za tu organizaciju i jako mu je stalo da se to uozbilji, a pošto ja nisam neko ko je politički naivan i ko nije učestvovao u politici, a opet znajući mentalni profil ekipe koja je 2012. uhvatila vlast u Srbiji, ja sam jednostavno smatrao za mudrije da se u tom trenutku apsolutno izvučem iz priče i da prepustim organizaciju onima koji nisu imali ideju da nešto slično sami osmisle nego su prosto poželeli da otmu gotov proizvod”, kaže za 021.rs Slepčev.
U daljim aktivnostima, kaže, nije učestvovao.
Na pitanje kako komentariše trenutni rad Centra za društvenu stabilnost ističe da se “to pretvorilo u Sodomu i Gomoru”, te da ne liči na onu organizaciju koja je osnovana još 2004. godine.
“Dakle to je organizacija koja je osnovana pre 22 godine i koja je tek kada je ušao veliki novac, velika moć kao zaleđina toj organizaciji, dakle od momenta kada sam ja izašao i kada je to faktički od mene, ne mogu reći da je zaista brutalno oteto, ali mislim da sam ja samo izabrao jednu mudriju opciju da se izvučem iz priče u kojoj nisam želeo da učestvujem, dakle, u šta se to poslednje godine pretvorilo. Ja verujem da je to sada postala jedna od udarnih medijskih pesnica, što već i vidimo, je li, režimskih, naravno, udarnih pesnica režima”, navodi.
Dodaje i da je srećan što više nije deo te priče.
Međutim, ističe i da mu je sa druge strane žao što je jedna plemenita ideja, utemeljena na izbalansiranosti i izbalansiranom odnosu prema političkim akterima u Srbiji, prešla u agitpropovsku organizaciju što je, kaže, Centar danas.
Redakcija 021.rs kontaktirala je putem mejl adrese Centar za društvenu stabilnost sa pitanjima kako komentariše navode Lazara Slepčeva, te da li će njegov broj sa APR-a biti uklonjen.
Do objavljivanja ovog teksta na naša pitanja nisu odgovorili.
Čime se Centar za društvenu stabilnost bavi?
Deo osoba koje su predstavljene kao saradnici Centra za društvenu stabilnost povezane su sa vladajućom strankom ili osobama iz vlasti. Takođe, deo saradnika ove “vladine nevladine organizacije” zaposlen je u pokrajinskoj i gradskom administraciji, državnim institucijama, ministarstvima i sl.
Osim organizovanja skupova protiv blokada, ova, prema rečima Ane Brnabić “fantastična nevladina organizacija”, bavi se i produkcijom filmova.
Tokom prethodnih gotovo godinu dana objavili su više kratkih, dokumentarnih filmova, emitovanih i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Njihov sadržaj usmeren ja uglavnom na kritici studenata u blokadi, neistomišljenika, nezavisnih medija i novinara.
Poslednji film “Zlo doba 2”, emitovan krajem januara, bio je posvećen Veranu Matiću. Nedugo nakon, CZDS objavio je i spisak sa 45 imena, među kojima su uglavnom novinari, najavljujući da će njima biti posvećene naredne epizode serijala “Zlo doba”. Novinarska i medijska udruženja su ovakve postupke okarakterisali kao iscrtavanje meta i targetiranje novinara.
