Strogo zaštićene vrste ptica stradaju od sudara sa staklenom fasadom zgrade Radio-televizije Vojvodine na Mišeluku. Ipak, tačan podatak o broju uginulih ptica nije poznat.
Golub grivnaš, trstenjak rogožar, brgljez, crna crvenrepka, crnoglava grmuša, seoski detlić, belovrata muharica, velika senica, vrabac pokućar i obični kos samo su neke od identifikovanih vrsta koje su zaposleni na RTV-u pronašli mrtve oko zgrade pokrajinskog javnog medijskog servisa.
Kako za 021.rs objašnjava Milan Ružić iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, položaj zgrade RTV-a vrlo je problematičan, jer se nalazi na dva međunarodno vrlo značajna područja za ptice, ali je i neposredno iznad Dunava – selidbenog koridora za milione ptica.
RTV: Nikakva značajna stradanja nisu primećena
Zaposleni na medijskom servisu prvobitno su fotografije uginulih ptica prosledili Centru, a možete ih pogledati OVDE.
Nakon toga je Centar kontaktirao i upravu RTV-a u vezi sa ovim problemom, te upitom da li će nešto preduzeti. Međutim, iz RTV-a negiraju ovu pojavu.
“Na to su odgovorili da oni otprilike o tome ne znaju ništa i da možda nekad neki golub strada, ali da nikakva značajna stradanja nisu primećena, što je neistina. To je nemoguće, zato što njihovi zaposleni svakodnevno vide da leševi leže oko zgrade”, rekao je za 021.rs Ružić.
Kako objašnjava, rečeno im je da se samo u okolini objekta povremeno mogu naći uginuli golubovi, ali bez vidljive povezanosti sa staklenim fasadama. Ružić za 021.rs navodi i da su u međuvremenu od zaposlenih saznali i da je, navodno, nekoliko ljudi koji rade na tehničkom održavanju i obezbeđenju dobilo zadatak da leševe uklanja.
“Ovde je po meni ogroman problem što je to javna medijska kuća, dakle ako oni nisu spremni da preuzmu na sebe iole pristojan odgovor i da kažu istinu da ptice stradaju na zgradi, ja zaista njihovom programu i njihovim vestima više ne mogu da verujem uopšte. Hajde da kažemo da je ovo, za jedno društvo kakvo je naše ovde u Srbiji, jedna relativno benigna tema koja može da se reši. Po meni oni treba da budu svetionik rešavanja tog problema kao javna medijska kuća, da izađu onda u javnost i kažu ‘vidite mi smo to rešili, a šta ćemo sa ostalim zgradama u gradu, hajmo sad da krenemo to svi da radimo'”, smatra Ružić.
Svako je majstor svog zanata i niko ne pita ljude iz struke
Ipak, siguran je da niko namerno nije projektovao zgradu koja će, kako kaže, ubijati ptice. Međutim, zgrada RTV-a nije jedinstveni primer, jer se u poslednje vreme gradi sve više staklenih zgrada koje predstavljaju opasnost po ptice.
“Zgrada Novosadskog sajma pobije hiljade ptica u toku godine. I zgrade koje su sad dograđene relativno skoro, poslednjih par godina kod univerziteta takođe, ubijaju puno ptica. Nije to ništa novo i nije RTV ni najgori, ni jedini, ali je zaista jako ružno da se na ovaj način ponašaju”, govori Ružić.
Ističe Ružić i da je greška što arhitekte i investitori koji projektuju ovakve zgrade, ne konsultuju i ostale struke, te apeluje da se ovakav problem može izbeći ukoliko bi pravovremeno komuniciralo.
“I to je ono gde smo mi kao društvo u celini obeznađeni, gde je svako majstor svog zanata i gde nikad ne pita ljude okolo”, smatra on.
Na koji način se ovakav problem može rešiti?
Jedno od rešenja bila bi ugradnja stakla koja u sebi sadrže čestice, nevidljive ljudskom oku, ali koje ptice u spektru njihovog vidnog polja mogu da vide, te ih na neki način doživljavaju kao prepreku.
“Druga stvar, mogu se staviti vertikalne štrafte spolja, na objekat, koje su vrlo slabo vidljive za ljude, ali opet nacrtane su na staklu, koje su prilično vidljive za ptice i njima deluju kao neke rešetke, kao prepreka i one neće udariti u te površine. Mogu se staviti siluete i ostale stvari, sad je već kasno, da se uradi nešto sa samim staklom unutra, ali se mora primeniti nešto spolja”, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, dužni smo da prema nacionalnim zakonima, ali i međunarodnim konvencijama sprečimo stradanje ptica.
“Određeni deo ptica koji strada na tim staklenim zgradama, nisu to ptice iz Srbije. Sad je period seobe, stvarajući ptice koje preleću iz Češke i Mađarske, Slovačke, Poljske, ko zna odakle, iz severa Evrope. Dakle, mi ih ubijamo ovde zbog toga što ne vodimo računa o pticama iz cele Evrope. Neko tamo čeka da se ta ptica vrati na proleće, ona će recimo poginuti na nekoj staklenoj zgradi u Beogradu, Novom Sadu, negde”, zaključuje Ružić.
