Za unapređenje izbornog procesa u Srbiji neophodna je i nezavisna revizija jedinstvenog biračkog spiska, rečeno je danas na skupu o toj problemtici, koji je organizovala organizacija “CRTA.”
Na skupu u formi javnog razgovora o potrebama i mogućnostima za reviziju biračkog spiska, kao deo šireg društvenog dijaloga o unapređenju izbornog procesa, ukazano je na ranije manipulacije s biračkim spiskom – za šta je odgovorna vlast.
Predstavnik CRTE Pavle Dimjitrijević je u uvodnom obraćanju kazao da birački spisak nije jedina nepravilnost, te da njegova nezavisna revizija predstavlja “dobar prvi korak” za unapređenje izbornog procesa.
Rekao je da su 2023. izborne mahinacije i prekrajanje volje građana u fokus stavile velike probleme biračkog spiska i da su se ti problemiu ponovo pojavili na nedavnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru. Dodao je i da su se problemi tokom vremena množili, a da je jedini odgovor vlasti bio taj što je formirala Radnu grupa, čiji rezulltat rada je bila: “nula – ništa”.
Podsetio je da je CRTA prošle godine predstavila Nacrt predloga i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, te istakao da je vlast pokušavala tim “malo da trguje” i da se “na tapetu sada ponovo nalazi nacrt izmena zakona koji je pisala vlast.
Dodao je i da će, po svemu sudeći, taj zakonski predlog ući u skupštinsku proceduru.
Prema njegovim rečima, danas se suočavamo sa situacijom da je realno da se na narednim izborima suočimo sa biračkim spiskom bez revizije i sa zakonom koji će da stvori privid da se problemi rešavaju.
Kazao je da nezavisna revizija biračkog spiska može dati odgovore na pitanje “od čega pacijent boluje”, te podsetio i na stavove Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i drugih međunarodnih instiitucija o tome.
Na skupu je ukazano i na “bolesti biračkog spiska” uključujući i manipulacije identiteta birača, sa prebivalištima, sa dvojnim državljanstvom, sa bitračkim pravom, sa mogućnostima direktne i nezakonite intervencije u samom softveru.
“Ne postoji ni registar raseljenih sa Kosova… a postoje indicije da se i sa tim manipuliše”, ukazano je na skupu.
Rečeno je i da je, po migracionom profilu Srbije, od 2014. više od 200.000 građana Bosne i Hercegovine dobilo dvojno državljanstvo, a neki od njih i prebivalište – odnosno mogućnost da glasaju u Srbiji.
Ovom skupu su prisustvovali i predsdednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, poslanik Stranke slobode i pravde Branko Miljuš, predstavnici CESID i Transparentnost Srbija Bojan Klačar i Nemanja Nenadić.
Beta
