Već neko vreme palmino ulje ima lošu reputaciju Postavlja se pitanje kako zaista utiče na naše telo.
Pokušajte da se hranite zdravo, na primer, kupujte hleb od celog zrna od nekoliko vrsta žitarica. Kada je to, među glavnim sastojcima – „ozloglašeno“ palmino ulje.
Ispostavilo se da se ovo ulje nalazi u većini hrane koju jedemo svaki dan, bar u hrani koju kupujemo. Ono već neko vreme ima lošu reputaciju, ali je pitanje kako zaista utiče na naše telo.
Zato je dobro čuti šta kažu stručnjaci.
Hrana koja sadrži palmino ulje
Za početak, morate znati koja hrana sadrži palmino ulje.
Prema pisanju Very Well Health, palmino ulje je svestran sastojak koji se nalazi u skoro polovini svih upakovanih proizvoda u supermarketima.
Za razliku od kokosovog ulja, palmino ulje ostaje polučvrsto na sobnoj temperaturi, što ga čini idealnim dodatkom proizvodima za podmazivanje. Takođe je otporan na oksidaciju, što efektivno produžava rok trajanja proizvoda.
Zato se palmino ulje može naći u popularnim prehrambenim proizvodima, a samo neki od njih su:
– Hleb
– Slatkiši
– Čips
– Čokolada
– Zamrznuta ili gotova jela
– Sladoled
– Pizza
– Namazi: Puter od kikirikija, margarin.
Palmino ulje se takođe nalazi u mnogim proizvodima za higijenu, od dezodoransa preko paste za zube do šampona.
Sastav palminog ulja
Palmino ulje, kao i sva druga ulja, je 100 odsto masti, sa dosta zasićenih masti. Procenat u njemu je oko 50 odsto, dok je kod maslinovog ulja oko 14 odsto.
Jedna kašika palminog ulja sadrži:
– Kalorije: 120
– Masti: 14 g (zasićene 7 g, mononezasićene 5 g, polinezasićene 1 g)
– Vitamin E: 14 odsto dnevne vrednosti.
Da li je palmino ulje dobro ili loše?
Na sajtu Healthline stoji da palmino ulje ima nekoliko potencijalno dobrih efekata na organizam, pre svega zato što čuva funkciju mozga i smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
S druge strane, Harvard napominje da je palmino ulje steklo lošu reputaciju jer ima mnogo zasićenih masti, koje se povezuju sa srčanim oboljenjima. Zasićene masti povećavaju takozvani loš LDL holesterol i trigliceride, koji su faktori rizika za srčana oboljenja.
Navode i da su prethodnih godina trans masti smatrane najnezdravijim jer se pokazalo da povećavaju nivo LDL holesterola i triglicerida, a smanjuju dobar HDL holesterol. Umesto njih u masovnu upotrebu ušlo je palmino ulje.
„Većina trans masti je veštački stvorena hidrogenacijom. Delimično hidrogenizovano ulje, koje se koristi u mnogim prerađenim pekarskim proizvodima i grickalicama i za prženje hrane, glavni je izvor trans masti. Proizvođači hrane i restorani morali su da pronađu alternative. Jedno od njih je palmino ulje. Ali iako ne sadrži trans masti, što nije tako loše kao trans masti, to ne znači da je palmino ulje zdrava hrana“, kaže Harvard.
Prema njihovim stručnjacima za ishranu, palmino ulje je očigledno bolje od hrane sa visokim sadržajem trans masti, ali biljna ulja koja su prirodno tečna na sobnoj temperaturi, kao što je maslinovo ulje, i dalje bi trebalo da budu vaš prvi izbor.
Sve što je rečeno, pokazalo se da je jedan od glavnih potencijalnih nedostataka palminog ulja to što sadrži lanac zasićenih masnih kiselina poznatih kao palmitinska kiselina, prenosi Zadovoljna.rs.
Jedna uporedna studija iz 2017. godine pokazala je da ova kiselina znatno više doprinosi upali u telu, insulinskoj rezistenciji i debljanju od drugih oblika, na primer, maslinovog ulja.
